Natašina Čitaonica

"Vi ste sigurno rod ?" Fransoa-Gijom Loren U potrazi za izgubljenim likom   Ovo je priča o snazi čovekove volje koja se suprotstavlja tišini prohujalog vremena. Priča o jednom zaljubljeniku u istoriju, priča o njegovom traganju i onom neočekivanom što je našao na koncu svog putovanja. Priča počinje slučajnim otkrićem spomen-ploče na par koraka od Sorbone na kojoj piše: „Ovde je pao pokošen nemačkim mecima Žan Kopitović, jugoslovenski rodoljub, 11. marta 1943.“   Njenom postavljanju prisustvovao je i Rene Kasen , dobitnik Nobelove nagrade za mir i utemeljivač Povelje o ljudskim pravima. I tu počinje misterija: ko je Kopitović bio? Pripadnik neke tajne službe? Član Pokreta otpora? Junak ili mali čovek, koji se prosto našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu? Dok se pitanja gomilaju, autor kreće u potragu koja se od traganja za činjenicama brzo pretvara u ličnu misiju .  Dok prelazi iz arhive u arhivu, vapeći za tragom postojanja ovog čoveka koji je zaslužio spomen-obeležje u

                                    Ovo je jedan od onih romana posle kojih imate utisak da se sve oko vas vrti i kome ša u vrtlogu sumnji, straha i užasa. Odličan psihološki triler koji obiluje atmosferom jeze koja se kroz razvoj radnje produbljuje dok ne postane opipljiva i dok ne zahvati i čitaoca. Svakako vam ne gine grozničavo čitanje, letenje preko stranica i grickanje noktiju dok pokušavate da saznate ko je zapravo negativac, ima li uopšte pozitivca i šta se u stvari i desilo. Potpuno pomračenje uma.. Radnja prati tek nekoliko likova, Louen Ešli , neafirmisanu spisateljicu koju angažuje Džeremi Kroford da završi popularni serijal njegove supruge Veriti . Veriti to ne može da učini jer je zbog saobraćajne nesreće prikovana za krevet, ali boravi u porodičnoj kući gde stiže i Louen da istraži rukopise i beleške u njenoj radnoj sobi. Kada među beleškama naiđe i na autobiografiju koja otkriva mračna priznanja slavne autorke, zlokobna atmosfera obuzima kuću, Louenine misli i r

    Otu đenost, samoća, izolovanost. Ovo su centralni motivi oko kojih Selimović gradi još jedan maestralan roman.   Patnička sudbina likova koje upoznajemo, duboko prožeta melanholijom, fizičkim i egzistencijalnim zatočeništvom, ispunjava polako, stranicu po stranicu, jezom tišine kojom su   omeđeni, svakog čoveka zasebice. Simbolički nazvan Ostrvo , ovaj roman doživljavam kao meditaciju o prolaznosti, bespuću i odustajanju od života.   Nehotice, prisetih se danas početka ove naše pošasti, namerno joj ne pišem ime, pa sam pomislila da smo i mi, baš kao i Katarina, Ivan, gdin Ružić bili, svako za sebe, po jedno izolovano, usamljeno ostrvo, a i sada smo – pogledajte se na šta ličimo kad uđemo u zatvoren prostor – neraspoznatljivi i poluslepi (bar ja, od maske niš' ne vidim). Sreća u nesreći je ta da mi bar (bar?!) i dalje pričamo, razgovaramo, razmenjujemo misli, ideje, snove. Nećemo potonuti kao Atlantida.   Uprkos turobnoj temi, Mešina reč uvek i u čitaocu izazove želju

   Neverovatno uzbudljiva priča o Elizabeti Harmon , genijalnoj šahistkinji koju pratimo na njenom putu da osvoji svet. Čak i da ne znate ništa o šahu, roman će vas uvući u čudesni svet ove mentalne igre - čekaćete susret između Bet i velemajstora Borgova kao da ste zagriženi posvećenik.  Kada Bet ostane siroče sa osam godina, jedina svetla tačka u njenom životu postaje gdin Šajbel koji je u retkim trenucima predaha podučava šahu. On za kratko vreme shvata da pred sobom ima izuzetno talentovanog protivnika, najboljeg kog je do tad imao, i to osmogodišnju devojčicu. Posle prve odigrane simultane partije, i Bet shvata da je šah jedino što je zanima. Emocionalno ranjiva, krhka devojčica koja je pretrpela traumu gubitka roditelja, nalazi zaklon od stvarnosti i tiho utočište u igri koja u njoj budi maštu, inspiraciju i nadahnuće. Vraća joj osećaj kontrole nad životom i šansu da ona bude ta koja će odlučiti o sledećem potezu.  To je možda i najveća lekcija o šahu koju sam naučila čitaju

Lepo je kad od knjige očekujete mnogo, a to i dobijete! Ovo je moje drugo čitanje Selimovića , koje sam započela prošlogodišnjim čitanjem romana Derviš i smrt . Ne mogu vam opisati kakav je užitak čitati tekst u kome je svaka reč promišljena, s namerom napisana i smislena u kontekstu. Prateći sudbinu Ahmeta Šabe , kroz stilski perfektno pripovedanje, kroz život jednog čoveka prepoznajemo univerzalna pitanja koja se tiču svakog od nas. Zato i postoji razlika između klasika i popularnog štiva: dok nas drugo zabavi i razonodi, ovo prvo nas  ostavlja malo blize odgovorima za kojima tragamo. Nema potrebe da vam prepričavam radnju romana. Jednostavna je, a mnogi su Tvrđavu sigurno odavno procitali. No, nije na odmet podsetiti se zašto neke knjige zauvek ostaju u kućnoj biblioteci i zasšo su pri svakom ponovnom čitanju sveže, bezvremene i neprocenjivo vredne.   *Nesreća je kao vatra, istopi sve osim zlata. *Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj,ali ovaj nikad više. Hiljadu

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“  Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović.  Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska.  Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela

Retko čitam romane koji su u trenutno u fokusu , nekako, imam onu unutrašnju odbojnost prema većini stvari o kojima se priča svuda. Tako bi i sa Džodžo Mojes , koju je ekranizacija njenog romana Dok nisam srela tebe dugo držala u fokusu ljubitelja ljubavnih priča i potpuno van fokusa moje radoznalosti. Nakon ovog, naredni naslov je bio Posle tebe , a sledeći je upravo ovaj o kome čitate danas: Zauvek moj dragi. Lu se iz Engleske seli u Njujork, gde će biti asistentkinja Agnes , novoj i mladoj, supruzi milionera Leonarda Gopnika.  Pored nepregledne liste obaveza Lu će morati da se suoči sa sumanutim promenama raspoloženja  kojima je Agnes izlaže nepodnošljivom pritisku. Uz to,  biće primorana da čuva tajnu, što će je dovesti na rub egzistencije i naterati je da se zapita šta joj je zaista važno u životu. Boreći se da opstane u svetu koji iza osmeha krije licemerstvo, a ispod lepe reči hladan prezir i ravnodušnost, Lu kroz ceo roman, malo po malo, po prvi put otkriva sebe, svoje želje

Lana Bastašić, Uhvati zeca   Čitam: Uhvati zeca , Lana Bastašić   Mnogi će vam reći da je ovo roman o ženskom prijateljstvu, roman o prekinutoj niti koja, uprkos kilometrima udaljenosti i godinama ćutnje, ima svoj način da proganja, muči i drži u pripravnosti nekadašnje polovine jedne celine koja sada postoji samo u varljivom sećanju. Ne tako retkim postupkom nepouzdanog pripovedača, vodi nas Sara koja, putujući ka i kroz prostor koji je napustila, pokušava da evociranjem prošlosti i razobličavanjem sećanja razotkrije potisnute emocije i da zagrebe dublje u potrazi za smislom. U   tom postupku, neminovno, njeno nezaustavljivo traganje za belim zecom sećanja razotkrijva upravo - nju. Lana Bastašić piše slobodno, neusiljeno. Stil pripovedanja je na mahove izrazito poetski obojen, asocijacije se prirodno nadovezuju jedna na drugu i čine kompaktnu celinu sa sadržinskom materijom teksta. Epilog, kome sve teži, poput crne rupe usisava sve elemente romana – likove, sve dimenzije vremen

Sofi Kinsela, Voli svoj život Dobro došli u jedno sasvim posebno, praznično čitanje . Reč je o novoobjavljenom romanu poznate nam autorke koji je svoje mesto na Laguninim policama dobio 10. decembra 2020. godine. Sofi Kinsela nam je poznata po svom serijalu o kupoholičarki , a reč je o ljubavnim romanima, takozvanom čiklit žanru. Beskrajno šarmantna i duhovita, Sofi nam još jednom pokazuje svoj talenat u novoj romantičnoj priči. Ljubav na prvi pogled izaziva Avu i Meta da izađu iz zone komfora i preispitaju svoje granice. Kada se upoznaju na kursu kreativnog pisanja u Italiji, sve je bajkovito, a njih dvoje uživaju jedno u drugom pod staklenim zvonom. Kako će se snaći pri povratku u realnost kada se oboje vrate svojim životima i ne tako savršenim porodicama? Koliko je teško odreći se svojih navika, pristati na kompromis, promeniti se zarad drugoga? To ćemo saznati na samo jedan način. Velika šolja kafe za jednu, knjiga za drugu ruku i – omiljeni kutak za čitanje. Započnimo ovu godinu

OLUJNI BEDEM, Dejan Stojiljković   Olujni bedem – Duge no ći i crne zastave #2     Olujni bedem je nastavak priče o    vitezovima Reda Zmaja , o sudbinama malih ljudi koje je zahvatila oluja ratnih zbivanja, o opsadi grada Niša i bici na Pločniku. Ne znam zašto sam na nekoliko strana čula da se mnogima više dopao 1.deo serijala. Meni se Olujni bedem činio ujednačenijim, i, iako sadrži i opsadu Niša i bitku na Pločniku stekla sam utisak da je mnogo dinamičniji, ali i sadržajniji. Opisi sukoba su filmični, čitljivi (često imam problem da se zagubim u odgonetanju toga gde je kome oružje, a gde glava, što se ovde nije desilo – savršeno slikovito ali i precizno i jasno postavljene scene). Pored likova kneza Lazara i sultana Murata, pratimo i razvoj ljubavne priče između Toplice Milana i Dostane, a tu je i moralna kriza Miloša Obilića iz koje niče i ona ideja da, poput Ahila, učini podvig na bojnom polju pre nego što dušu preda večnosti. Nažalost, nije se ispunilo očekivanje da nam b

Dejan Stojiljković Konstantinovo raskršće Pre nego što krenem dalje sa predstavljanjem romana Duge noći i crne zastave i Olujni bedem , želim da se na kratko vratim romanu koji je osvojio svu moju naklonost za Dejana Stojiljkovića i njegove spisateljske poduhvate. To je Konstantinovo Raskršće .   Ako ste u živali gledajući Da Vinčijev kod ili avanture  Indijane Džonsa , onda možete biti sigurni da ćete i Konstantinovo raskršće smazati za jedno popodne. Dinamično pripovedanje, vešti obrti i misterija su ono što zasluženo čine ovaj roman bestselerom.  Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto Niš, a likove romana pratimo u potrazi za skrivenom relikvijom koja se, prema legendi, nalazi u rodnom gradu Konstantina Velikog .  Ta relikvija je zapravo jedan od tri klina kojima je na krstu bio proboden Isus Hristos . Jedan klin je umetnut u krunu, drugi je stavljen na vrh koplja a treći je pretopljen u sečivo mača. Onaj ko bude posedovao sva tri, vladaće celim svetom.  U proleće 1939. Hajnrh

  Zov anđela, Gijom Muso  Madlin i Žonatan se sreću u vrevi najvećeg njujorškog aerodroma . Žureći, svako za svojim životom i obavezama, njihovo upoznavanje počinje uz bukvalni sudar nakon koga im sve iz ruku izleće u vazduh i prosipa se po podu aerodromskog kafea. Susret koji je trebalo da bude samo nevažni sekund u danu pretvara se u raspravu bogatu sarkastičnim komentarima i međusobnim, pomalo prezrivim pogledima. Kada stigu na svoja odredišta – Madlin u Pariz svom vereniku i cvećari koju vodi, a Žonatan u San Francisko svom sinu i restoranu, otkriće da su greškom zamenili telefone.  Prvi zaplet počinje tu. Da li će se odupreti porivu da zavire u privatnost onog drugog? Naravno da neće. Želja pokreće svet. Žonatan prvo bojažljivo i sa osećanjem stida skroluje kroz fotografije i sms-ove, dok ne primeti neobičan podatak – da je memorija Madlininog telefona puna, što mu govori da negde stoji skriveni fajl koji krije tajnu. Na drugoj strani planete, Madlin saznaje da u rukama drži te

Dukat za lađara Dejan Stojiljković  Tre ća u petoknjižju Duge noći i crne zastave , novela Dukat za lađara  stoji, kako Dejan Stojiljković kaže, da upotpuni priču sme štenu u daleku prošlost (u romanima Duge noći i crne zastave  i Olujni bedem ). Epski junaci kosovskog ciklusa i natprirodna bića iz narodnog predanja vode u atmosferu fantastičnog i onostranog.  Nešto je u vazduhu. U ljudskim dušama je strah. Senke su sve tamnije, svako znamenje je zloslutno, a božja volja je zamagljen pojam koji se raspršuje pred strepnjom i neminovnošću velike nesreće koja će se nadviti nad srpski narod. Pagansko i hrišćansko se prepliću, isto kao i vera i sujeverje: u središtu priče je mlada Đurđija koja ustaje iz sveta mrtvih, a protagonista je Ivan Kosančić koji je tu da izvrši „side quest“ i da se suprotstavi Zlu.  Dejan Stojiljković lakom prozom vodi čitaoca kroz ovu pitku mešavinu žanrova. Legenda oživljava pred našim očima, kao i Kosančićev lik koji u sebi sadrži sve osobine junaka kakvog pa

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju

  Ne da mi se slušati ego ni moj ni tuđi koji je uvređen za nešto i ništa.  Ne da mi se slušati naklapanja uma koji svemu traži zamerku i sumnju. Ne da mi se slušati sujeta ni moja ni tuđa – raspravljale bi neumorno. Ne da mi se slušati ni svoja, kamoli tuđa opravdanja.   Ne da mi se objašnjavati i kontra ubeđivati, opravdavati. Ne da mi se voleti one koji ne znaju da vole. Ne da mi se ubeđivati u dobre namere onima koji izvlače najgore iz mene. Ne da mi se držati i zaustavljati one koji žele da odu. Ne da mi se stalno pokazivati bolju stranu onima koji su navikli da traže samo loše u ljudima. Je li to znači mir? Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Klikom na ovaj link naručite zbirku poezije Nataše Kasaš "Horizonti"