Natašina Čitaonica

  Zov anđela, Gijom Muso  Madlin i Žonatan se sreću u vrevi najvećeg njujorškog aerodroma . Žureći, svako za svojim životom i obavezama, njihovo upoznavanje počinje uz bukvalni sudar nakon koga im sve iz ruku izleće u vazduh i prosipa se po podu aerodromskog kafea. Susret koji je trebalo da bude samo nevažni sekund u danu pretvara se u raspravu bogatu sarkastičnim komentarima i međusobnim, pomalo prezrivim pogledima. Kada stigu na svoja odredišta – Madlin u Pariz svom vereniku i cvećari koju vodi, a Žonatan u San Francisko svom sinu i restoranu, otkriće da su greškom zamenili telefone.  Prvi zaplet počinje tu. Da li će se odupreti porivu da zavire u privatnost onog drugog? Naravno da neće. Želja pokreće svet. Žonatan prvo bojažljivo i sa osećanjem stida skroluje kroz fotografije i sms-ove, dok ne primeti neobičan podatak – da je memorija Madlininog telefona puna, što mu govori da negde stoji skriveni fajl koji krije tajnu. Na drugoj strani planete, Madlin saznaje da u rukama drži te

  Autsajder   Tako ru žna, puna prezrenja reč. Reč koja te izopštava, koja te ostavlja izolovanu na pustom ostrvu sa koga više ne možeš da dopreš, da dođeš do kopna, do ljudi, do razgovora, do razumevanja. Reč koja boli, koja rađa patnju, sumnju u sebe, samodestrukciju. Ostavlja usamljenost, tišinu, jedan veliki upitnik svetu. Ostavlja prostor da upoznaš i prihvatiš sebe. Ostavlja mnogo vremena za čitanje, gledanje filmova i muziku. Saživiš se sa tim da nigde ne pripadaš, pa počneš i da odbijaš da se grupišeš, sve to ugrupnjavanje počinje da ti izgleda kao nasilno uguravanje u kalupe i tuđa očekivanja, a ti si već navikla da si svoja, već si pronašla svoj način, svoj korak i sopstvenu misao. Nije ti potrebno da ti neko drugi objasni u šta veruješ. Autsajder , nakon toliko godina, tako laskava titula. Kao Miss Neprilagođenosti . Kao, egzotična destinacija koju retki mogu da posete. Nekad se jednostavno dogodi da ono što si mislila da te sputava, postane najbolja stvar koja ti

  Da li ste se ikad zapitali ko su ti likovi što prelaze na crvenom na semaforima uz strašnu škripu guma? Ko su ti ljudi koji žive u našem komšiluku na poslednja tri sprata zgrade? Da, oni za koje vam je komšinica rekla da je bolje da se sklanjate ako ih sretnete na hodniku? Kako izgleda taj paralelni svet u kome žive i šta zapravo stoji iza afera, laži, kriminala, ispiranja mozgova, doznajemo iz perspektive Dragiše, jednog od nosilaca krvotoka ovog bolesnog društvenog ustrojstva, a na čijim se periferijama toka nalaze javne figure čiji je jedini zadatak da mnjenju plasiraju upristojenu sliku stvarnog stanja.   Dragiša živi visoko pozicioniran u tom svetu, hladnokrvan je i beskompromisan. Ipak, brzo zaključujemo da u njemu mora da postoji i nešto ljudsko, nešto što pati i gnuša se niskosti tog sveta, jer su mu potrebne neverovatne količne psihoaktivnih supstanci da bi mogao da podnese kreature kao sto su Hromozom, Helijum ( sva imena su užasno slikovita, ne bih da kvarim ugođaj pr