Natašina Čitaonica

    Nostalgi čni omaž Beogradu pedesetih raspričao se jednog junskog predvečerja stotinak kilometara dalje, u pravcu severno.    Utešena sam bila činjenicom da je narator u godinama u kojima sam i sama, a isto tako mi je i prijao njegov zamišljen pogled u prošlost, u stvari koje su se desile (i koje se ne mogu ispraviti).   Verovatno postoji trenutak u životu svakog čoveka kad to preispitivanje započne. Možda u momentu kad shvatimo da sećanja gube svoju jasnoću i da od mnogih lica ostaju samo obrisi, razmrljani portreti čijih se imena više ne možemo setiti...   Ne mogu da ne primetim da je i Kapor u "Folirantima", kao i Uskoković u „ Došljacima “ u centar priče postavio Beograd , primamljiv, pun obećanja na prvi pogled, a zamandaljen, nem i hladan kad mu se približiš. Gubitak iluzija koji se događa glavnom junaku uporedo sa ličnim propadanjem – stiče se utisak, bi mogli večno da traju.  Tužno je to kako mnogi ljudi, na hiljade njih, svakodnevno čine prve korake ka svom sa

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

    Otu đenost, samoća, izolovanost. Ovo su centralni motivi oko kojih Selimović gradi još jedan maestralan roman.   Patnička sudbina likova koje upoznajemo, duboko prožeta melanholijom, fizičkim i egzistencijalnim zatočeništvom, ispunjava polako, stranicu po stranicu, jezom tišine kojom su   omeđeni, svakog čoveka zasebice. Simbolički nazvan Ostrvo , ovaj roman doživljavam kao meditaciju o prolaznosti, bespuću i odustajanju od života.   Nehotice, prisetih se danas početka ove naše pošasti, namerno joj ne pišem ime, pa sam pomislila da smo i mi, baš kao i Katarina, Ivan, gdin Ružić bili, svako za sebe, po jedno izolovano, usamljeno ostrvo, a i sada smo – pogledajte se na šta ličimo kad uđemo u zatvoren prostor – neraspoznatljivi i poluslepi (bar ja, od maske niš' ne vidim). Sreća u nesreći je ta da mi bar (bar?!) i dalje pričamo, razgovaramo, razmenjujemo misli, ideje, snove. Nećemo potonuti kao Atlantida.   Uprkos turobnoj temi, Mešina reč uvek i u čitaocu izazove želju

  Da li ste se ikad zapitali ko su ti likovi što prelaze na crvenom na semaforima uz strašnu škripu guma? Ko su ti ljudi koji žive u našem komšiluku na poslednja tri sprata zgrade? Da, oni za koje vam je komšinica rekla da je bolje da se sklanjate ako ih sretnete na hodniku? Kako izgleda taj paralelni svet u kome žive i šta zapravo stoji iza afera, laži, kriminala, ispiranja mozgova, doznajemo iz perspektive Dragiše, jednog od nosilaca krvotoka ovog bolesnog društvenog ustrojstva, a na čijim se periferijama toka nalaze javne figure čiji je jedini zadatak da mnjenju plasiraju upristojenu sliku stvarnog stanja.   Dragiša živi visoko pozicioniran u tom svetu, hladnokrvan je i beskompromisan. Ipak, brzo zaključujemo da u njemu mora da postoji i nešto ljudsko, nešto što pati i gnuša se niskosti tog sveta, jer su mu potrebne neverovatne količne psihoaktivnih supstanci da bi mogao da podnese kreature kao sto su Hromozom, Helijum ( sva imena su užasno slikovita, ne bih da kvarim ugođaj pr

Šta biste uradili da vam se u jednom danu desi da ostanete bez posla, dečka i stana?  Aleksandra Poter, majstor chicklit-a, ovoga puta nas vodi od Londona do Los Anđelesa u interesantnoj priči glavne junakinje Frenki na njenom putu od nervnog sloma do nalaženja svega onog što je od života želela.  Kad upozna Rajlija, koji je sušta suprotnost svemu što je mislila da joj se dopada kod muškarca, vožnja može da počne. Idealan roman za sve one koji vole lagano opuštanje uz umerenu dozu uzbuđenja smeštenu u dekor užurbanog, blistavog, a ponekad i surovog LA- a. Kao što znate, od ove vrste proze ne možemo očekivati vrhunski tekst ni mudrost, a ni da će ostaviti naročito dubok utisak ni na dan, kamoli na život.  Razlog iz kog ipak volimo da ih čitamo je u tome što nas lakom naracijom brzo izmeste u neki drugačiji svet koji manje-više pravolinijski vodi do hepienda, leptirića i šljokica. Pa se poneka svetlucava tufnica zakači i za nas. 😃 Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mre

  Otkriće veštica je roman iz trilogije   All Souls koji potpisuje Debora Harknes. Nagoveštaj misterije i uranjanje u atmosferu romana čitaocu je pruženo na samom početku, na prvoj stranici romana: “Počinje sa odsustvom i žudnjom. Počinje krvlju i strahom. Počinje otkrićem veštica.”  Upoznajemo se sa mladom istoričarkom Dajanom Bišop , koja se, uprkos tome što pripada znamenitoj lozi veštica,   bavi naučnim radom u Oksfordu. Njenu celoživotnu težnju da vodi normalan život oslonjen na racio prekida pronalazak drevnog spisa Ešmol 782 u Bodleanskoj biblioteci. Nakon ovog slučajnog Dajaninog pronalaska, u Oksford dolaze mnoga zainteresovana magična bića, poput demona. Saznajemo da ovaj alhemičarski spis sadrži tajnu koju vekovima traže neobična stvorenja svih rodova, te se Dajana suočava sa agresivnošću, netrpeljivošću i neželjenom pažnjom. U svojoj želji da bude obična, neprimetna, da se ostvari kroz znanje i nauku, našla se usred kovitlaca gde su sve oči uprte u nju. Toj tes