Natašina Čitaonica

  Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene.  Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece.  Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv

  Šta sam čitala u martu Kakvo je vreme napolju bilo, takva je bila i moja čitalačka sreća.  S obzirom da su na listi za čitanje u martu bili pretežno noviji naslovi , nisam bila sigurna šta bih mogla od njih da očekujem. Kad sam očekivala sjajnu priču, dobila sam mlake redove, a kad nisam očekivala ništa - iznenadila sam se prijatno.  No, da počnemo! 1. Želja - Nikolas Sparks . Ovo je roman koji je Laguna objavila početkom marta. Ne znam da li mi verujete da je ovo moj prvi Sparksov roman! O Beležnici i mnogim ekranizacijama njegovih romana ću pisati uskoro (romantičari, spremite se!), a sada par reči o najnovijoj knjizi. Priča prati Megi, devojku koja je proživivela mnogo u životu. Od tinejdžerke prinuđene da prebrzo odraste i donese neke preteške odluke, do Njujorčanke koja je samostalna i uspešna. Mi je upoznajemo u trenu kada se suočava sa neizbežnom smrću, usamljenu i ne toliko uplašenu koliko razočaranu životom kome nije pronašla istinsku svrhu. Kad Megi upozna Marka ona korist

  Sada konačno znam zašto ima toliko čitalaca koji baš vole Sparksa! Kao i sa mnogim mega-popularnim piscima, oduvek sam imala neki nagon koji me je uporno odvraćao od njih: Elenu Ferante sam prvi put čitala tek prošle godine, kao i Gijoma Musoa . Da se odlučim da ipak prestanem da ih ignorišem najviše je uticala ova naša divna knjiška zajednica bukstagramera, a da počnem da otkrivam pripovedački svet Sparksa najviše je zaslužna @wishforbooks koja me je svojim divnim prikazima Sparksovih ostalih romana ubedila da uzmem već jednom tu knjigu - bilo koju njegovu. Srećna okolnost je ta da je Laguna upravo objavila najnoviji roman pod naslovom Želja .  Naziv me je na prvu loptu kupio, te evo svežih utisaka nakon čitanja! 💗 Ovaj roman nas upoznaje sa Megi , mladom ženom avanturističkog duha. Ona je fotograf, proputovala je ceo svet, videla njegovu lepotu i uspela da fotoaparatom zabeleži čarobne trenutke i sačuva ih za večnost. Ipak, sama je. Nema ni partnera, niti je naročito bliska sa ro

  🤯 Ne sećam se kada je neki roman podigao toliko prašine kao ovaj. Doduše, nije sam roman privukao ogromnu pažnju, već nespretno osmišljena marketinška kampanja u njegovoj promociji, i to samo nekoliko dana nakon fijaska sa Extreme intimo  pogrešno plasiranom novom linijom veša sa "body positvity" porukom spota nakon čega se ispostavilo da ipak nije trebalo to da bude u pitanju (jer ipak, svako je savršen ali do XL veličine). Uzgred sam prokomentarisala da je onda slogan trebalo da glasi " no filter " ili slično, što su oni oberučke prihvatili i ubacili kao poruku u narednoj video reklami.😓 🙈I sad, na talasu opšte feminističke pobune protiv toga da se bilo kome mogu postavljati uslovi da bi bio savršen, prihvaćen isl, pojavljuje se darivanje na Laguninom Instagram profilu  knjige u kome opet žene treba da napišu recept za savršenu suprugu. Učestvovala sam rekavši da bi i onaj koji traži savršenstvo morao da bude isto tako savršen - jer kako bi drugačije prošao

  💓 So many books, so little time! 💓 Ovako bi glasio realni naslov ovog blog posta! Iako januar važi za naajduži mesec, nisam se proslavila što se tiče broja pročitanih knjiga - iako brojke malo znače kada pričamo o književnosti i o uživanju u čitanju. Tu stvari stoje sasvim drugačije, a pročitajte i zašto: 1. Dobre komšije , Matijas Edvardson , izdavač  @laguna_knjige , odličan psihološki triler✅️ Glavni junaci su Mike i Bjanka, bračni par koji se iz užurbanog gradskog života seli u mirno predgrađe. Da li oni od nečega beže i hoće li im idilično naselje doneti mir ili još problema, otkrijte u napetoj priči koja me je prikovala za knjigu! 2. Ne čekaj da oluje prođu i nauči da plešeš na kiši , Veronik Masiježak , izdavač Laguna, čiklit/self help mešavina.☑️ Ovo je jedan od onih romana koji je dobar za opuštanje, jer pruža pregršt motivacionih poruka, lepih opisa i detaljnu sliku života jedne zaposlene devojke. Za moj ukus je nepotrebno prepširan i nerealan. Ali, ako volite da sanjate

Leto može da počne! Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku – rekao je veliki čarobnjak pisane reči, Horhe Luis Borhes.  Nešto najbliže tom idealu čitalačke mašte, sasvim sam sigurna u to, je eDen Books , aplikacija  za elektronske knjige čije ime savršeno odgovara njenoj suštini. Zašto kažem da sam tako sigurna u to da je eDen jedna sjajna stvar koju možete imati? Kao i kod svakog savršenstva – stvar je jednostavna: koristim je tri meseca i od tada sam pročitala samo dve papirne knjige. I petnaest elektronskih! A sve je počelo prolećnim odmorom na koji sam krenula, po prvi put, bez ijedne knjige – a ipak sam ih ponela – u telefonu! Budući da sam veliki komformista, ne mogu dovoljno opisati olakšanje pri pakovanju koje po prvi put nije zahtevalo dodatnih xy metara kvadratnih za sve ono što ću sigurno/možda želeti da pročitam! Uz olakšanje je, prirodno, išla i zahvalnost za jednu veliku precrtanu stavku sa onih spiskova koje svi pravimo kada organizujemo putovanje.  Iz ovo

    Nostalgi čni omaž Beogradu pedesetih raspričao se jednog junskog predvečerja stotinak kilometara dalje, u pravcu severno.    Utešena sam bila činjenicom da je narator u godinama u kojima sam i sama, a isto tako mi je i prijao njegov zamišljen pogled u prošlost, u stvari koje su se desile (i koje se ne mogu ispraviti).   Verovatno postoji trenutak u životu svakog čoveka kad to preispitivanje započne. Možda u momentu kad shvatimo da sećanja gube svoju jasnoću i da od mnogih lica ostaju samo obrisi, razmrljani portreti čijih se imena više ne možemo setiti...   Ne mogu da ne primetim da je i Kapor u "Folirantima", kao i Uskoković u „ Došljacima “ u centar priče postavio Beograd , primamljiv, pun obećanja na prvi pogled, a zamandaljen, nem i hladan kad mu se približiš. Gubitak iluzija koji se događa glavnom junaku uporedo sa ličnim propadanjem – stiče se utisak, bi mogli večno da traju.  Tužno je to kako mnogi ljudi, na hiljade njih, svakodnevno čine prve korake ka svom sa

    Došlo je i to vreme da pružim šansu još jednom od top 5 pisaca kod nas. Kao što sam izbegavala i Elenu Ferante , tako sam uporno i zaobilazila Bakmana .  U našoj bookstagram zajednici čini mi se da sam videla jedan ili nijedan negativan ili makar suzdržan utisak, što me nikad ne ohrabruje da počnem sa čitanjem nekog romana. Uvek je bolje kad se lome koplja. 😄 Diskusija je uvek znak da ima sadržaja koji može da se tumači na više načina, da je kroz delo sprovedena neka ideja, misao vodilja, dakle, da je pisac imao misiju i poruku koju je želeo da delo prenese. Sve to učvršćuje moje uverenje da neću uludo potrošiti svoje vreme, već da će me čitanje nekog naslova oplemniti, obogatiti, osvežiti...   E, sad, da se vratimo na Bakmana. Ovo je kratka priča koja govori o značaju vremena koje nam je dodeljeno da ga provedemo na ovoj našoj plavoj planeti. Sažeta priča o smislu međuljudskih odnosa, značaju bliskosti i porodice, kao i o empatiji i prihvatanju svojih grešaka. Priča prati

OLUJNI BEDEM, Dejan Stojiljković   Olujni bedem – Duge no ći i crne zastave #2     Olujni bedem je nastavak priče o    vitezovima Reda Zmaja , o sudbinama malih ljudi koje je zahvatila oluja ratnih zbivanja, o opsadi grada Niša i bici na Pločniku. Ne znam zašto sam na nekoliko strana čula da se mnogima više dopao 1.deo serijala. Meni se Olujni bedem činio ujednačenijim, i, iako sadrži i opsadu Niša i bitku na Pločniku stekla sam utisak da je mnogo dinamičniji, ali i sadržajniji. Opisi sukoba su filmični, čitljivi (često imam problem da se zagubim u odgonetanju toga gde je kome oružje, a gde glava, što se ovde nije desilo – savršeno slikovito ali i precizno i jasno postavljene scene). Pored likova kneza Lazara i sultana Murata, pratimo i razvoj ljubavne priče između Toplice Milana i Dostane, a tu je i moralna kriza Miloša Obilića iz koje niče i ona ideja da, poput Ahila, učini podvig na bojnom polju pre nego što dušu preda večnosti. Nažalost, nije se ispunilo očekivanje da nam b