1. Spletkarenje sa sopstvenom dušom - ovaj domaći roman ima "ono nešto" što me svaki put dovede do očajavanja nad sudbinom glavne junakinje Marine. Što više vremena prođe, melanholija koju ova priča nosi je sve dublja (u mom doživljaju), a empatija koju budi sve je veća, pa me i dan-danas rastavi na komade. Ostali romani Marije Jovanović nisu mi ni blizu ovom.💔💔💔 src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEh3T1PcM4uF5zk09Hqs5xduGGoA7b4oHv2MUSy3BcMm7DqW9fy9xEfhAy7OGfIZdh2xQXwnSge9XFAjb_xFIJZA_yeZJXvWSelAJ1iya2m-WJUb72eicLG9Y5UogvL4Kua2pbCNcy01sCn8BZlxqGxfYVukuVq6zB2iq7q1r2nVluaPA64XQ1L5hIFIhA=w208-h320" title="Marija Jovanović Spletkarenje sa sopstvenom dušom" width="208" /> 2. Ostrvo pelikana - još jedan domaći pisac koji je, neočekivano, uspeo da postavi toliko pitanja o nama samima, o sujeti, sebičnosti, moralu, etici, a sve to sa toliko osećajnosti da jednostavno nemate odbranu kad vas neka reč pogodi jer se prepoznate ak
Vaš vodič kroz svet pisane reči