Natašina Čitaonica

  1. Spletkarenje sa sopstvenom dušom - ovaj domaći roman ima "ono nešto" što me svaki put dovede do očajavanja nad sudbinom glavne junakinje Marine. Što više vremena prođe, melanholija koju ova priča nosi je sve dublja (u mom doživljaju), a empatija koju budi sve je veća, pa me i dan-danas rastavi na komade. Ostali romani Marije Jovanović nisu mi ni blizu ovom.💔💔💔 src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEh3T1PcM4uF5zk09Hqs5xduGGoA7b4oHv2MUSy3BcMm7DqW9fy9xEfhAy7OGfIZdh2xQXwnSge9XFAjb_xFIJZA_yeZJXvWSelAJ1iya2m-WJUb72eicLG9Y5UogvL4Kua2pbCNcy01sCn8BZlxqGxfYVukuVq6zB2iq7q1r2nVluaPA64XQ1L5hIFIhA=w208-h320" title="Marija Jovanović Spletkarenje sa sopstvenom dušom" width="208" /> 2. Ostrvo pelikana - još jedan domaći pisac koji je, neočekivano, uspeo da postavi toliko pitanja o nama samima, o sujeti, sebičnosti, moralu, etici, a sve to sa toliko osećajnosti da jednostavno nemate odbranu kad vas neka reč pogodi jer se prepoznate ak

  Sreća Sve što morate da znate o njoj i zašto nije najvažnija u životu   Ne, ovo nije hiljadita u nizu self-help knjiga u kojoj ćete naći pet praktičnih koraka kako da do sreće stignete. Ova knjiga vas ne ubeđuje da ste već srećni, niti objašnjava zašto niste. Na pitak, prijemčiv način, Vihlelm Šmid govori o raznim oblicima sreće koje možemo da doživimo. Kroz prizmu istorije i filozofije prolazi kroz pojmove sreće, vere i smisla, vodeći dijalog sa velikim misliocima čovečanstva, kao što su Seneka, Niče, Aristotel. Od zadovoljenja potreba i želja, preko vedrine duha, put ovog mislilačkog traganja vodi do pronalaženja smisla života.  „Nema ni trunke sumnje da pitanje smisla nadilazi i naše pojedinačno postojanje   i postojanje ljudske vrste u njenoj konačnosti i životnoj stvarnosti. Ovde je reč o transcedentnosti, lat. transcedere: to je prekoračivanje praga između konačnosti i beskonačnosti, stvarnosti i mogućnosti. Takvo iskustvo pruža nam priliku da sagledamo najširi mogući h

  Autsajder   Tako ru žna, puna prezrenja reč. Reč koja te izopštava, koja te ostavlja izolovanu na pustom ostrvu sa koga više ne možeš da dopreš, da dođeš do kopna, do ljudi, do razgovora, do razumevanja. Reč koja boli, koja rađa patnju, sumnju u sebe, samodestrukciju. Ostavlja usamljenost, tišinu, jedan veliki upitnik svetu. Ostavlja prostor da upoznaš i prihvatiš sebe. Ostavlja mnogo vremena za čitanje, gledanje filmova i muziku. Saživiš se sa tim da nigde ne pripadaš, pa počneš i da odbijaš da se grupišeš, sve to ugrupnjavanje počinje da ti izgleda kao nasilno uguravanje u kalupe i tuđa očekivanja, a ti si već navikla da si svoja, već si pronašla svoj način, svoj korak i sopstvenu misao. Nije ti potrebno da ti neko drugi objasni u šta veruješ. Autsajder , nakon toliko godina, tako laskava titula. Kao Miss Neprilagođenosti . Kao, egzotična destinacija koju retki mogu da posete. Nekad se jednostavno dogodi da ono što si mislila da te sputava, postane najbolja stvar koja ti

  S jeseni, kad počnu vetrovi , čitaju mi se Rani jadi . Vazduh je boje ćilibara, otapa nešto u meni, grumen što se stvrdnjavao cele godine.  Pomislim: još ima blagosti na svetu. Onda strepim da i ta poslednja toplina ne nestane, odjednom, oholo, pa da iscrta pun krug svih izneverenih želja . Lišće divljeg kestena se valja trotoarom, pada strmoglavce , nalik na reči za koje je kasno da se kažu. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook