Natašina Čitaonica

  Čitam: Došljaci, Milutin Uskoković   Ne bih da pravim spojlere, pa ću se najpre držati svojih utisaka nakon što sam pročitala roman. Ovo je jedno od onih dela u kojima pisac nije škrtario na širini pripovedanja. U fokusu je ljubavni par koji čine Zorka i Miloš. Oni su pritisnuti osudom malograđanske okoline i iz tog razloga u svojoj ljubavi ne mogu da uživaju slobodno. Prinuđeni su da se kriju od radoznalih očiju, suvišnih pitanja, a i svojih najbližih.  Takođe, Uskoković nam je pružio šansu da se upoznamo sa još jednim likom, po mom mišljenju, glavnim likom ove priče, a to je Beograd. Ne sećam se kada sam poslednji put srela tako deskriptivan stil, oslobođen usiljenih pokušaja da se po svaku cenu proizvede neočekivani efekat, gde je suviše očigledno da se pisac izgubio u silnoj želji da fascinira čitaoca. Na neke pasuse sam se vraćala iznova i iznova, jednostavno mi je bilo potrebno da još jednom doživim te krupne pahulje koje padaju Dušanovom ulicom ili da osetim blistave zrake

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod