Natašina Čitaonica

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju

  Da li ste se ikad zapitali ko su ti likovi što prelaze na crvenom na semaforima uz strašnu škripu guma? Ko su ti ljudi koji žive u našem komšiluku na poslednja tri sprata zgrade? Da, oni za koje vam je komšinica rekla da je bolje da se sklanjate ako ih sretnete na hodniku? Kako izgleda taj paralelni svet u kome žive i šta zapravo stoji iza afera, laži, kriminala, ispiranja mozgova, doznajemo iz perspektive Dragiše, jednog od nosilaca krvotoka ovog bolesnog društvenog ustrojstva, a na čijim se periferijama toka nalaze javne figure čiji je jedini zadatak da mnjenju plasiraju upristojenu sliku stvarnog stanja.   Dragiša živi visoko pozicioniran u tom svetu, hladnokrvan je i beskompromisan. Ipak, brzo zaključujemo da u njemu mora da postoji i nešto ljudsko, nešto što pati i gnuša se niskosti tog sveta, jer su mu potrebne neverovatne količne psihoaktivnih supstanci da bi mogao da podnese kreature kao sto su Hromozom, Helijum ( sva imena su užasno slikovita, ne bih da kvarim ugođaj pr

Šta biste uradili da vam se u jednom danu desi da ostanete bez posla, dečka i stana?  Aleksandra Poter, majstor chicklit-a, ovoga puta nas vodi od Londona do Los Anđelesa u interesantnoj priči glavne junakinje Frenki na njenom putu od nervnog sloma do nalaženja svega onog što je od života želela.  Kad upozna Rajlija, koji je sušta suprotnost svemu što je mislila da joj se dopada kod muškarca, vožnja može da počne. Idealan roman za sve one koji vole lagano opuštanje uz umerenu dozu uzbuđenja smeštenu u dekor užurbanog, blistavog, a ponekad i surovog LA- a. Kao što znate, od ove vrste proze ne možemo očekivati vrhunski tekst ni mudrost, a ni da će ostaviti naročito dubok utisak ni na dan, kamoli na život.  Razlog iz kog ipak volimo da ih čitamo je u tome što nas lakom naracijom brzo izmeste u neki drugačiji svet koji manje-više pravolinijski vodi do hepienda, leptirića i šljokica. Pa se poneka svetlucava tufnica zakači i za nas. 😃 Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mre

  Ne mogu se rješiti odgoja. Naslijedio sam neprijatelje za cijeli život prije nego sam stekao ijednog prijatelja. Slušao sam kako se umire prije nego sam postao svjestan života. Uvučen sam u neke stare razmirice i sad nemam izbora. Oprost ne mogu tražiti niti dati. Toliko je jednostavno stvoriti usamljenog čovjeka. Htio bih biti luđak, čudak koji u znak prosvjeda jede cvijeće na glavnom trgu, htio bih cijelom svijetu objaviti neki nježan, nepredvidiv rat. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Klikom na ovaj link naručite zbirku poezije Horizonti Nataše Kasaš Foto: Pixababy.com

U okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz  trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog - čuvenu zbirku velike pesnikinje "Tražim pomilovanje". Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, "Tražim pomilovanje", i zaključili da se "vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj". Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi "na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka". Tako glasi današnje skandalozno obaveštenje koje smo dobili od zvaničnika, koje je krajem dana preinačeno u pojašnjenje da se govori o radnoj verzij

TIŠINA Svako tvoje sećanje Počinje tišinom. Ona je takođe zvuk. I šamani i naučnici tvrde da postoji Uprkos tome što je niko od smrtnih duša Ne može čuti. Nemaš nedoumica u vezi sa tim – čuo si je Kad god se med cedio sa kašike Nazad u teglu. Nevolje su stigle malo kasnije. Kad si spoznao da gudalo želje Kojim ostavljaš trag iza sebe Remeti jedinu mogućnost Večnog trajanja. Jer svaka tvoja reč Odlaže konačno razrešenje I daje skroman doprinos beskrajnom nizu Propuštenih prilika. (Iz rukopisa „Prazna gnezda“) Radoslav Milenković Klikom na link naručite zbirku Horizonti Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :        Instagram Facebook

Na početku uvođenja mera izolacije i karantina, tj. na početku vanrednog stanja, pomislila sam: Ma, svejedno! Čak sam i naglas rekla: Sad imam legitiman izgovor za neviđanje, nesusretanje, nešetanje, za ćutanje. U nekoj vrsti samovoljne izolacije sam odavno jer mi, jednostavno, tako prija. Ne znam da li to ima veze sa onom floskulom koja se često na društvenim mrežama citira i potpisuje imenima raznih psihologa da je za samoću, osamu, potrebno da se osećamo dobro u svojoj koži - sa svojim mislima. Nije da još uvek ne varim košmarne događaje iz prethodne godine i nije sve cveće i proleće i nisam bez mana i problema, ali, ipak, volim kad sam sama. Iz tog mi razloga nije teško pala ta najava prvih dana marta da ćemo verovatno neko vreme morati da provodimo tako da smanjimo viđanja s porodicom i prijateljima i da se okrenemo sebi i svom domu. Sasvim slučajno, tih prvih dana marta je bilo vreme da se ode u nabavku. Napunila sam korpu, onu običnu, što se drži u ruci, i naišla na prenera

  Sajam knjiga u doba korone   Sajam knjiga u Novom Sadu je prilika da na štandovima malih i velikih izdavača ugledate knjige koje inače u klasičnoj knjižari nikad ne biste pronašli. Isto tako možete da zaboravite na velike popuste, pre ćete naići na male popuste skupljih izdanja, ili na knjige nepoznatih autora za 100 dinara               (doduše, i nekih već ustaljenih naslova upitnih prevoda).  Ni ove godine nije bilo klasičnih akcija 2 za 399, 5 za 999, ali, na moje veliko iznenađenje, uz kupljenog Tabaševića sam dobila kupku. 😄 Bezuspešno sam pokušavala da nađem neko kvalitetno izdanje Danila Kiša ( uspela da nađem neki skroman pokušaj tvrdog poveza) i onda otišla baš na štand malog izdavača i tamo odabrala još jednu knjigu, čisto radi podrške. Otišla sam u subotu pre podne (ovo je možda trebalo na početku da kažem), svesno odustavši od toga da sretnem Trejsi Ševalije, dajući prednost manjoj gužvi i pregledanju svih tih knjiga na miru. Devojku sa bisernom minđušom ,

TROJE, Ivan Tokin i Ognjenka Lakićević  Uočavanje osnovnih poetskih motiva u zbirci „Troje” je kao prolazak kroz ustreptalo tkivo života, uhvaćeno u vakuumu jednog trenutka koji se uporno ponavlja. Suočavanje sa velikim temama ljudskog postojanja, kao što su smrt, ljubav i bol ovde je dato u  formi introspektivne studije svakog od navedenih stanja. S obzirom da je tema stanje, na sadržinskom planu tekst obiluje slikama koje se analitički promišljaju i beleže.  Neprestano Tokinovo zazivanje sopstvenog imena odaje utisak agonije koja svojim razornim dejstvom ništi čovekov identitet do te mere da postaje neophodno da se osnovne činjenice, date rođenjem, utvrđuju u bezizlaznom kolu košmarne stvarnosti koja ne donosi razrešenje patnje. Naprotiv, jedino što je izvesno je budućnost koja nosi novu ulogu u pesnikov život, ulogu ubice. Nemogućnost da se pomiri sa činjenicom da će taj čin ubistva morati da se dogodi, navodi pesnika na zaključak da on mora da ima dobrote koja će se pok

A boy told me if he roller-skated fast enough his loneliness couldn’t catch up to him, the best reason I ever heard for trying to be a champion. What I wonder tonight pedaling hard down King William Street is if it translates to bicycles. A victory! To leave your loneliness panting behind you on some street corner while you float free into a cloud of sudden azaleas, pink petals that have never felt loneliness, No matter how slowly they fell. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook

 Pro č itavši nekoliko osvrta na ovogodišnji ž iri i njegov odabir romana za NIN-ovu nagradu, potvrdile su se sve moje zle slutnje i promišljanja o knji ž evnoj sceni danas, ta č nije, o jednoj njenoj frakciji koja je društvene mreže izabrala kao svoj medij putem koga je obznanila svoje mišljenje.  Kao prvo, nemam ništa protiv da bilo ko, č italac, pisac ili kriti č ar iznese svoje negodovanje, neslaganje, protivljenje.  Kao drugo, da biste izneli neko od ovih svojih ose ć anja, potrebno je da ste obavešteni o današnjoj knji ž evnosti, da ste upoznati sa delima koja se ž iriraju, kao i sa (nau čno-književnim) radom samog ž irija.  Nije dovoljno pro č itati samo svoj roman i smatrati ga za najbolji sa jedinim   izgovorom    da ste ga vi napisali.   Nije dovoljno!  Tre ć e, da bi se bilo kom delu pristupilo u svrhu knji ž evne analize, potrebno je mnogo znanja, bilo teorijskog, bilo u vidu istorijskog konteksta. Nepro č itani roman nije mogu ć e vrednovati.  I, mo ž da

Neporažen Iz dubine tame što me prekriva, crne kao bezdan, s kraja na kraj, zahvaljujem bogovima, koji god da su, za moju nepokornu dušu. U razjarenim čeljustima sudbine nisam ni trepnuo ni zaplakao; Od batinanja usuda, glava mi je krvava, ali nesagnuta. Izvan ovog sveta gneva i suza ne nazire se ništa osim strašne senke, ali pretnja koju nosi vreme zateći će me bez straha. Nije važno koliko je uzan prolaz, koliko je teška konačna presuda, ja sam gospodar svoje sudbine: ja sam kapetan moje duše. Vilijam Ernest Henli,  britanski pesnik, književni kritičar i urednik koji je svetu prvi predstavio Radjarda Kiplinga, Herberta Džordža Velsa i Vilijama Batlera Jejtsa. Natašina Čitaonica 2019.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook ovde naručite zbirku Horizonti Natase Kasas ovde naručite online zbirku Horizonti Nataše Kasaš Ovde naručite potpisani primerak zbirke Horizonti Nataše Kasaš

Ната ш а Kаса ш , ХОРИЗОНТИ Обимом невелика збирка Хоризонти Ната ш е Kаса ш показује, најприје, као двострук квалитет ауторкину изра ж ену сензитивност и критички однос према себи, свијету , смислу бивствовања. У њој је сензибилитет ж енског писма осјен ч ен иронијом као специфи ч ним за ч ином (“верујем… у никад вољено”, ка ж е се у иницијалној пјесми „ Белина у мени “ . Та пјесма је и ина ч е међу најуспјелијим, сва од напола ч улних, напола апстрактних слика, а сли ч не су јој, према интензитету и осје ћ ајности, оне под бројевима 11 и 12). Збирка је упечатљива, аутентична, на тренутке врло снажна и болна, али без страха од изра ж ене емотивности, која се често намјерно инхибира код наших пјесникиња. Њена насловна одредница, сре ћ но изабрана, метафора је унутра ш ње, духовне топографије лирске хероине. Пут Хоризоната заправо је пејзаж унутрашњих, емотивних хронотопа. Маркирана су тако ва ж на, кљу ч на, преиспитива ч ка мјеста унутра ш њег развоја, поло ж ена у