Pišem: Sajam knjiga u doba korone

 

Sajam knjiga u doba korone

 Sajam knjiga u Novom Sadu je prilika da na štandovima malih i velikih izdavača ugledate knjige koje inače u klasičnoj knjižari nikad ne biste pronašli. Isto tako možete da zaboravite na velike popuste, pre ćete naići na male popuste skupljih izdanja, ili na knjige nepoznatih autora za 100 dinara              (doduše, i nekih već ustaljenih naslova upitnih prevoda).

 Ni ove godine nije bilo klasičnih akcija 2 za 399, 5 za 999, ali, na moje veliko iznenađenje, uz kupljenog Tabaševića sam dobila kupku. 😄 Bezuspešno sam pokušavala da nađem neko kvalitetno izdanje Danila Kiša ( uspela da nađem neki skroman pokušaj tvrdog poveza) i onda otišla baš na štand malog izdavača i tamo odabrala još jednu knjigu, čisto radi podrške. Otišla sam u subotu pre podne (ovo je možda trebalo na početku da kažem), svesno odustavši od toga da sretnem Trejsi Ševalije, dajući prednost manjoj gužvi i pregledanju svih tih knjiga na miru. Devojku sa bisernom minđušom, koju sam dobila na poklon, sam nekome dala na čitanje i evo, već nekoliko godina čekam da mi se vrati, te je to bio drugi razlog da zaobiđem Trejsi i sećanje na Grit koja slaže povrće tako da se boje ne tuku, i moju čežnju za odlutalim prvim izdanjem ovog izuzetnog romana.

 Okolnosti u kojima se ovaj Sajam održao nisu išle nikome na ruku. Korona virus je ohladio odnose između kupaca i prodavaca ‒ tradicionalno nezainteresovani trgovci su sada bili na očitoj hladnoj distanci, izbegavajući svaki vid komunikacije ili ne daj bože kontakt očima. O osmehu da ne govorim. Prilično predapokaliptična atmosfera nepoverenja, skepse i zaziranja. 

 Prednost u odnosu na beogradski Sajam je ta što nije bilo Šešelja, samim tim ni mog nagona za povraćanjem, a i gužva je bila manja. U rano popodne, kada sam već bila završila sa odabirom knjiga, broj posetilaca se malo povećao i to je bio moj znak da krenem.

 Moram da dodam, Lom je imao najviše knjiga koje su me zanimale i najkvalitetniju štampu. Meni je ovo važno, jer knige uglavnom kupujem da ostanu u mojoj biblioteci, pa volim da bude lepo i pakovanje koliko i sadržaj. Kod njih sam imala utisak da sam na izložbi knjiga, a ne na pijačnoj tezgi.

 Suma sumarum, vredelo je otići, žao mi je što nije bilo nekih izdavača čije autore zaista volim, žao mi je što izgleda klasici nemaju publiku jer ih nije bilo u ponudi onoliko koliko bi se to očekivalo. Ostaje mi još Zabluda svetog Sebastijana, kao poklon meni od mene, ovog Osmog marta.

Klikom na ovaj link naručite zbirku Horizonti

Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš

Pratite na mrežama:     Instagram Facebook