Међународни дан жена или, колоквијално, 8. март (Осми март), дан је посвећен женама и слави се сваке године 8. марта.Овај дан је настао као дан борбе за женска људска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Први Дан жена је обележен 1909. године у САД. Идеја за обележавањем Међународног дана жена појавила се први пут почетком 20. века у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Жене запослене у индустрији одеће и текстила су јавно демонстрирале 8. марта 1857. године у Њујорку. Текстилне раднице су демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата.Протести су се догађали и следећих година, од којих је најпознатији био 1908. године када је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и демократско право гласа и за жене.Године 1975, која је проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације су службено почеле обележавати Међународни дан жена. У међувремену су уведене институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој (ноћној) смени, иста плата за исти рад, демократско право гласа и многе друге.
Данас, на прагу 21.века, у Србији, статистика нам нуди поражавајуће податке: У Србији је у последњих 5 година у породичном насиљу убијено чак 180 жена. Забрињавају и најновији подаци Института за социолошка истраживања и Центра за маме, према којима 60 одсто мама у Србији зарађује плату која је мања од републичког просека, да њих 14,5 одсто зарађује мање од 150 евра месечно, а 48 одсто зарађује између 150 и 300 евра. Низ би могао да се настави на неколико страница.
Посебно разочаравајуће је то што у највећем броју случајева институције одговорне за примену права не чине ништа да жене оснаже и заштите. Данас сам чула да су жене са села најосетљивија категорија, рањиве и незаштићене у патријархалној средини која увек фаворизује мушкарца као неприкосновени (и неаргументовани) ауторитет, наследника и поседника. Тужно је и то како и жене саме рађају и гаје синове, мушкарце, којима од малена служе, кувају, поспремају, јер тиме раде две ствари: показују на сопственом примеру да жена треба да буде на услузи мушкарцу, да своје потребе занемари да би њему било удобно и подиже људе неспособне за стварни живот. Тако остајемо у оном зачараном кругу из вица о мајци којој је драго што јој се ћерка удала за мушкарца који је пажљив према њој, али своју снаху назива погрдним именима јер јој се син претворио у „папучара“ поред ње.
Аnd so on...
Срећан нам Дан жена, надам се да ћемо успети да се изборимо са предрасудама, наметнутим обрасцима понашања, очекивањима средине, лицемерством овог друштва и конформизмом сваке врсте. Међу нама је живела једна Фрида Кало, Милева Ајнштајн, Исидора Секулић, Десанка Максимовић, Исидора Данкан, Милена Павловић Барили, Амелија Ерхарт, Марија Кири, Оља Ивањицки, Катарина Ивановић... Довољно изузетних жена за целоживотну инспирацију!
Natašina
Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš
Pratite
na mrežama: Instagram Facebook
naručite zbirku Horizonti klikom na ovaj link
Коментари
Постави коментар