Natašina Čitaonica

Intrigantni pseudonim Elena Ferante , pod kojim piše svetska književna senzacija o kojoj ne znamo gotovo ništa, konačno je došla i na moje police. I ne samo na moje police, već i u moje misli, pogađajući precizno sve one bolne, nežne, osetljive tačke u kojima su pohranjena sećanja na detinjstvo, mladost, prijateljstva, prve ljubavi i još mnogo, mnogo toga.  Manirom zrelog pripovedača sa već izgrađenom tehnikom, u „ Genijalnoj prijateljici “ nailazimo na opširan uvod koji, kako sam saznala čitajući i slušajući vaše komentare na moj uvodni tekst o romanu, prilično umara prosto jer je više informativnog nego fabulativnog karaktera. Dakle, više upoznavanje sa svim bitnim akterima tetralogije nego razvijanje same radnje. Ovaj koncept uvoda me neodoljivo podseća na „Ime ruže “ Umberta Eka gde se u tok romana ulazi na ovaj način. U njemu i sam narator ohrabruje čitaoca da istraje u svom uspinjanju na svetlost u kojoj će se razliti sama suština romana. Tako je i ovde. Kada se izborima sa prvi

Lana Bastašić, Uhvati zeca   Čitam: Uhvati zeca , Lana Bastašić   Mnogi će vam reći da je ovo roman o ženskom prijateljstvu, roman o prekinutoj niti koja, uprkos kilometrima udaljenosti i godinama ćutnje, ima svoj način da proganja, muči i drži u pripravnosti nekadašnje polovine jedne celine koja sada postoji samo u varljivom sećanju. Ne tako retkim postupkom nepouzdanog pripovedača, vodi nas Sara koja, putujući ka i kroz prostor koji je napustila, pokušava da evociranjem prošlosti i razobličavanjem sećanja razotkrije potisnute emocije i da zagrebe dublje u potrazi za smislom. U   tom postupku, neminovno, njeno nezaustavljivo traganje za belim zecom sećanja razotkrijva upravo - nju. Lana Bastašić piše slobodno, neusiljeno. Stil pripovedanja je na mahove izrazito poetski obojen, asocijacije se prirodno nadovezuju jedna na drugu i čine kompaktnu celinu sa sadržinskom materijom teksta. Epilog, kome sve teži, poput crne rupe usisava sve elemente romana – likove, sve dimenzije vremen

Sofi Kinsela, Voli svoj život Dobro došli u jedno sasvim posebno, praznično čitanje . Reč je o novoobjavljenom romanu poznate nam autorke koji je svoje mesto na Laguninim policama dobio 10. decembra 2020. godine. Sofi Kinsela nam je poznata po svom serijalu o kupoholičarki , a reč je o ljubavnim romanima, takozvanom čiklit žanru. Beskrajno šarmantna i duhovita, Sofi nam još jednom pokazuje svoj talenat u novoj romantičnoj priči. Ljubav na prvi pogled izaziva Avu i Meta da izađu iz zone komfora i preispitaju svoje granice. Kada se upoznaju na kursu kreativnog pisanja u Italiji, sve je bajkovito, a njih dvoje uživaju jedno u drugom pod staklenim zvonom. Kako će se snaći pri povratku u realnost kada se oboje vrate svojim životima i ne tako savršenim porodicama? Koliko je teško odreći se svojih navika, pristati na kompromis, promeniti se zarad drugoga? To ćemo saznati na samo jedan način. Velika šolja kafe za jednu, knjiga za drugu ruku i – omiljeni kutak za čitanje. Započnimo ovu godinu

Dejan Stojiljković Konstantinovo raskršće Pre nego što krenem dalje sa predstavljanjem romana Duge noći i crne zastave i Olujni bedem , želim da se na kratko vratim romanu koji je osvojio svu moju naklonost za Dejana Stojiljkovića i njegove spisateljske poduhvate. To je Konstantinovo Raskršće .   Ako ste u živali gledajući Da Vinčijev kod ili avanture  Indijane Džonsa , onda možete biti sigurni da ćete i Konstantinovo raskršće smazati za jedno popodne. Dinamično pripovedanje, vešti obrti i misterija su ono što zasluženo čine ovaj roman bestselerom.  Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto Niš, a likove romana pratimo u potrazi za skrivenom relikvijom koja se, prema legendi, nalazi u rodnom gradu Konstantina Velikog .  Ta relikvija je zapravo jedan od tri klina kojima je na krstu bio proboden Isus Hristos . Jedan klin je umetnut u krunu, drugi je stavljen na vrh koplja a treći je pretopljen u sečivo mača. Onaj ko bude posedovao sva tri, vladaće celim svetom.  U proleće 1939. Hajnrh

  Zov anđela, Gijom Muso  Madlin i Žonatan se sreću u vrevi najvećeg njujorškog aerodroma . Žureći, svako za svojim životom i obavezama, njihovo upoznavanje počinje uz bukvalni sudar nakon koga im sve iz ruku izleće u vazduh i prosipa se po podu aerodromskog kafea. Susret koji je trebalo da bude samo nevažni sekund u danu pretvara se u raspravu bogatu sarkastičnim komentarima i međusobnim, pomalo prezrivim pogledima. Kada stigu na svoja odredišta – Madlin u Pariz svom vereniku i cvećari koju vodi, a Žonatan u San Francisko svom sinu i restoranu, otkriće da su greškom zamenili telefone.  Prvi zaplet počinje tu. Da li će se odupreti porivu da zavire u privatnost onog drugog? Naravno da neće. Želja pokreće svet. Žonatan prvo bojažljivo i sa osećanjem stida skroluje kroz fotografije i sms-ove, dok ne primeti neobičan podatak – da je memorija Madlininog telefona puna, što mu govori da negde stoji skriveni fajl koji krije tajnu. Na drugoj strani planete, Madlin saznaje da u rukama drži te