Zov anđela, Gijom Muso |
Madlin i Žonatan se sreću u vrevi najvećeg
njujorškog aerodroma.
Žureći, svako za svojim životom i obavezama, njihovo upoznavanje počinje uz
bukvalni sudar nakon koga im sve iz ruku izleće u vazduh i prosipa se po podu
aerodromskog kafea. Susret koji je trebalo da bude samo nevažni sekund u danu
pretvara se u raspravu bogatu sarkastičnim komentarima i međusobnim, pomalo
prezrivim pogledima. Kada stigu na svoja odredišta – Madlin u Pariz svom
vereniku i cvećari koju vodi, a Žonatan u San Francisko svom sinu i restoranu,
otkriće da su greškom zamenili telefone.
Prvi zaplet počinje tu. Da li će se odupreti porivu da
zavire u privatnost onog drugog? Naravno da neće. Želja pokreće svet. Žonatan prvo bojažljivo i sa
osećanjem stida skroluje kroz fotografije i sms-ove, dok ne primeti neobičan
podatak – da je memorija Madlininog telefona puna, što mu govori da negde stoji
skriveni fajl koji krije tajnu. Na drugoj strani planete, Madlin saznaje da u
rukama drži telefon zbačenog kralja kulinarstva koji je u jednom danu ostao bez
žene i svoje imperije.
Žonatan
postaje sve više opsednut svojom pretragom, a kada najzad nađe skriveni fajl o
nestaloj devojčici imena Alis, još jedan preokret može da počne. On počinje
svoju istragu o Madlin i o njenom pravom identitetu, otkrivajući još jedan
šokantan podatak – da je sreo Alis, i to čak šest meseci nakon što je
proglašena mrtvom.
Nakon što
razmene nekoliko rečenica, ovo dvoje ljudi odlučuje da se nađe na pola puta i
da, jednom za svagda, raspetljaju zamršene puteve, tragove i slutnje koje su ih
mučile godinama.
Gijom Muso u romanu Zov anđela veoma vešto i dozirano pruža
čitaocu svaku specifičnu informaciju, nikad ne prelazeći
liniju gde bi mu bilo lako da dokuči rešenje zagonetke. Sam razvoj radnje je
tako zgusnut da bi i najmanji detalj otkriven u pogrešnom koraku srušio celu
priču. Madlinina tuga pomešana sa žudnjom da povrati veru u sebe i svoje
sposobnosti i Žonatanova nemogućnost da prihvati razočaravajuću realnost su definišući
atributi koji uobličavaju roman u potragu za smislom života na dubljem nivou
pripovedanja. Dinamičan razvoj radnje sa osmišljenim preokretima i otkrićima,
kao i doza ironičnog humora su special
effects zbog kojih se Zov Anđela ne ispušta iz ruku.
Jedna negativna strana, a tiče se stila, je neumerena
upotreba reči na engleskom. Jasno da je to sada atraktivan metod kojim se
pokušava začiniti kazivanje, ali zaista ne razumem zašto bi rečenica morala da glasi ovako: “Dvanaest mesta u maloj cozy
sali” ili “Servisi koje su napravili popularni desingers”. Preterana
upotreba bilo kog sredstva poništava njegovu jačinu, da ne kažem strength.
Drugi nedostatak u romanu je, nesumnjivo, to što pisac
nama na kraju objašnjava Madlinina osećanja prema Žonatanu. Ne
razumem zašto, jer su Žonatanova osećanja lepo prikazana u delu i reči, od prve
privlačnosti do zaljubljenosti. Smeta mi što Madlin nije dobila svoj prostor u
kome bismo mogli da pratimo i njeno zaljubljivanje. A možda ja samo želim
previše da znam...😄
Natašina
Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš
Pratite
na mrežama: Instagram Facebook
Klikom na link naručite zbirku poezije Horizonti Nataše Kasaš
Коментари
Постави коментар