Пређи на главни садржај

Čitam: Zov Anđela, Gijom Muso

 

Zov anđela, Gijom Muso

 Madlin i Žonatan se sreću u vrevi najvećeg njujorškog aerodroma. Žureći, svako za svojim životom i obavezama, njihovo upoznavanje počinje uz bukvalni sudar nakon koga im sve iz ruku izleće u vazduh i prosipa se po podu aerodromskog kafea. Susret koji je trebalo da bude samo nevažni sekund u danu pretvara se u raspravu bogatu sarkastičnim komentarima i međusobnim, pomalo prezrivim pogledima. Kada stigu na svoja odredišta – Madlin u Pariz svom vereniku i cvećari koju vodi, a Žonatan u San Francisko svom sinu i restoranu, otkriće da su greškom zamenili telefone.

 Prvi zaplet počinje tu. Da li će se odupreti porivu da zavire u privatnost onog drugog? Naravno da neće. Želja pokreće svet. Žonatan prvo bojažljivo i sa osećanjem stida skroluje kroz fotografije i sms-ove, dok ne primeti neobičan podatak – da je memorija Madlininog telefona puna, što mu govori da negde stoji skriveni fajl koji krije tajnu. Na drugoj strani planete, Madlin saznaje da u rukama drži telefon zbačenog kralja kulinarstva koji je u jednom danu ostao bez žene i svoje imperije.

Žonatan postaje sve više opsednut svojom pretragom, a kada najzad nađe skriveni fajl o nestaloj devojčici imena Alis, još jedan preokret može da počne. On počinje svoju istragu o Madlin i o njenom pravom identitetu, otkrivajući još jedan šokantan podatak – da je sreo Alis, i to čak šest meseci nakon što je proglašena mrtvom.

Nakon što razmene nekoliko rečenica, ovo dvoje ljudi odlučuje da se nađe na pola puta i da, jednom za svagda, raspetljaju zamršene puteve, tragove i slutnje koje su ih mučile godinama.

 

 Gijom Muso u romanu Zov anđela veoma vešto i dozirano pruža čitaocu svaku specifičnu informaciju, nikad ne prelazeći liniju gde bi mu bilo lako da dokuči rešenje zagonetke. Sam razvoj radnje je tako zgusnut da bi i najmanji detalj otkriven u pogrešnom koraku srušio celu priču. Madlinina tuga pomešana sa žudnjom da povrati veru u sebe i svoje sposobnosti i Žonatanova nemogućnost da prihvati razočaravajuću realnost su definišući atributi koji uobličavaju roman u potragu za smislom života na dubljem nivou pripovedanja. Dinamičan razvoj radnje sa osmišljenim preokretima i otkrićima, kao i doza ironičnog humora su special effects zbog kojih se Zov Anđela ne ispušta iz ruku.

 Jedna negativna strana, a tiče se stila, je neumerena upotreba reči na engleskom. Jasno da je to sada atraktivan metod kojim se pokušava začiniti kazivanje, ali zaista ne razumem zašto bi rečenica morala da glasi ovako: “Dvanaest mesta u maloj cozy sali” ili “Servisi koje su napravili popularni desingers”.  Preterana upotreba bilo kog sredstva poništava njegovu jačinu, da ne kažem strength.

 Drugi nedostatak u romanu je, nesumnjivo, to što pisac nama na kraju objašnjava Madlinina osećanja prema Žonatanu. Ne razumem zašto, jer su Žonatanova osećanja lepo prikazana u delu i reči, od prve privlačnosti do zaljubljenosti. Smeta mi što Madlin nije dobila svoj prostor u kome bismo mogli da pratimo i njeno zaljubljivanje. A možda ja samo želim previše da znam...😄

 

Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš

Pratite na mrežama:     Instagram Facebook


Klikom na link naručite zbirku poezije Horizonti Nataše Kasaš


Коментари

Популарни постови са овог блога

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Čitam: Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju

Kamij Lorans, Mogla bih to biti ja - preporuka za čitanje

  Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene.  Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece.  Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv