Čitam: Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

 

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

 

◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša savest je čista.

Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak.

◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju svojih moralnih načela. Samoljublje kojim prikrivamo svoje mane ponekad ume da bude dijabolični projektil ravan razornoj moći atomske bombe koja će ostaviti pustoš na mestu gde je bio život. I onda ćemo reći, sudbina. I nikad se nećemo pogledati u ogledalo. Nikada nećemo dopustiti onom pitanju što zuji u potiljku da bude izgovoreno. Ako budemo dovoljno vešti, moći ćemo i da ga se otarasimo.  Ako, ipak, dopustimo savesti da se oglasi, možda izgubimo pravo na spokoj i mir zauvek. Ali dobićemo pravo da sebe nazovemo Čovekom. 

◊ Ova snažna priča nas vodi ustalasanom putanjom ljudskog stradanja. Pripovedanje teče iz nekoliko perspektiva koje su lične i naoko nespojive. Spaja ih jedan neobjašnjiv i neobičan slučaj koji u sebi krije bolnu i tešku pripovest u koju su svi upleteni.

 Kako delilac pravde postaje dželat i kako ljubav postaje zločin, kako se spašava duša, a kako se i mogu li se okajati gresi: gde je tačka posle koje ni jedna pravda ne stiže na vreme, gde je granica posle koje nema iskupljenja?

Isprepletane niti sudbine pletu oko naših junaka nevidljivu mrežu od koje se najednom ne razabire ko je nevin, ko žrtva, a ko sluga zla.

Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš

Pratite na mrežama:     Instagram Facebook

Klikom na link naručite zbirku poezije "Horizonti" Nataše Kasaš