S jeseni, kad počnu vetrovi , čitaju mi se Rani jadi . Vazduh je boje ćilibara, otapa nešto u meni, grumen što se stvrdnjavao cele godine. Pomislim: još ima blagosti na svetu. Onda strepim da i ta poslednja toplina ne nestane, odjednom, oholo, pa da iscrta pun krug svih izneverenih želja . Lišće divljeg kestena se valja trotoarom, pada strmoglavce , nalik na reči za koje je kasno da se kažu. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama : Instagram Facebook
Vaš vodič kroz svet pisane reči