Natašina Čitaonica

  U tamnu onu, tajnu dalj, Pod jablanova sjenu, Niz cestu hitru, beskrajnu, Saonice nek krenu. I jošte prije nego noć Svoj sag zvjezdani splete, Nek naši vranci pomamni Već uzagrapce lete. Nek snijeg s grana sipa se, Na vjetru vije griva, A ti mi bliže privij se, Ti, moja željo živa! Pa kuda god nas vodi put, Je l? to nam je svejedno. Života nema za nas tu, Tu duša gine bijedno. I ja ću uzde pustiti, Šta treba cilja nama? Ta kazat će nam vjetar put, I noć nas vodit sama. Pa tko zna, što nam skriva sve Ravnica ta daleka, I brda mrak i rijeke led, Gdje smrt il život čeka. Ej, bilo kako, znat ćemo, I ako kob nas shrva, Da samo naša bješe noć — I posljednja i prva. Natašina Čitaonica 2021.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook

  Sajam knjiga u doba korone   Sajam knjiga u Novom Sadu je prilika da na štandovima malih i velikih izdavača ugledate knjige koje inače u klasičnoj knjižari nikad ne biste pronašli. Isto tako možete da zaboravite na velike popuste, pre ćete naići na male popuste skupljih izdanja, ili na knjige nepoznatih autora za 100 dinara               (doduše, i nekih već ustaljenih naslova upitnih prevoda).  Ni ove godine nije bilo klasičnih akcija 2 za 399, 5 za 999, ali, na moje veliko iznenađenje, uz kupljenog Tabaševića sam dobila kupku. 😄 Bezuspešno sam pokušavala da nađem neko kvalitetno izdanje Danila Kiša ( uspela da nađem neki skroman pokušaj tvrdog poveza) i onda otišla baš na štand malog izdavača i tamo odabrala još jednu knjigu, čisto radi podrške. Otišla sam u subotu pre podne (ovo je možda trebalo na početku da kažem), svesno odustavši od toga da sretnem Trejsi Ševalije, dajući prednost manjoj gužvi i pregledanju svih tih knjiga na miru. Devojku sa bisernom minđušom ,

Ната ш а Kаса ш , ХОРИЗОНТИ Обимом невелика збирка Хоризонти Ната ш е Kаса ш показује, најприје, као двострук квалитет ауторкину изра ж ену сензитивност и критички однос према себи, свијету , смислу бивствовања. У њој је сензибилитет ж енског писма осјен ч ен иронијом као специфи ч ним за ч ином (“верујем… у никад вољено”, ка ж е се у иницијалној пјесми „ Белина у мени “ . Та пјесма је и ина ч е међу најуспјелијим, сва од напола ч улних, напола апстрактних слика, а сли ч не су јој, према интензитету и осје ћ ајности, оне под бројевима 11 и 12). Збирка је упечатљива, аутентична, на тренутке врло снажна и болна, али без страха од изра ж ене емотивности, која се често намјерно инхибира код наших пјесникиња. Њена насловна одредница, сре ћ но изабрана, метафора је унутра ш ње, духовне топографије лирске хероине. Пут Хоризоната заправо је пејзаж унутрашњих, емотивних хронотопа. Маркирана су тако ва ж на, кљу ч на, преиспитива ч ка мјеста унутра ш њег развоја, поло ж ена у