Natašina Čitaonica

Lana Bastašić, Uhvati zeca   Čitam: Uhvati zeca , Lana Bastašić   Mnogi će vam reći da je ovo roman o ženskom prijateljstvu, roman o prekinutoj niti koja, uprkos kilometrima udaljenosti i godinama ćutnje, ima svoj način da proganja, muči i drži u pripravnosti nekadašnje polovine jedne celine koja sada postoji samo u varljivom sećanju. Ne tako retkim postupkom nepouzdanog pripovedača, vodi nas Sara koja, putujući ka i kroz prostor koji je napustila, pokušava da evociranjem prošlosti i razobličavanjem sećanja razotkrije potisnute emocije i da zagrebe dublje u potrazi za smislom. U   tom postupku, neminovno, njeno nezaustavljivo traganje za belim zecom sećanja razotkrijva upravo - nju. Lana Bastašić piše slobodno, neusiljeno. Stil pripovedanja je na mahove izrazito poetski obojen, asocijacije se prirodno nadovezuju jedna na drugu i čine kompaktnu celinu sa sadržinskom materijom teksta. Epilog, kome sve teži, poput crne rupe usisava sve elemente romana – likove, sve dimenzije vremen

Dejan Stojiljković Konstantinovo raskršće Pre nego što krenem dalje sa predstavljanjem romana Duge noći i crne zastave i Olujni bedem , želim da se na kratko vratim romanu koji je osvojio svu moju naklonost za Dejana Stojiljkovića i njegove spisateljske poduhvate. To je Konstantinovo Raskršće .   Ako ste u živali gledajući Da Vinčijev kod ili avanture  Indijane Džonsa , onda možete biti sigurni da ćete i Konstantinovo raskršće smazati za jedno popodne. Dinamično pripovedanje, vešti obrti i misterija su ono što zasluženo čine ovaj roman bestselerom.  Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto Niš, a likove romana pratimo u potrazi za skrivenom relikvijom koja se, prema legendi, nalazi u rodnom gradu Konstantina Velikog .  Ta relikvija je zapravo jedan od tri klina kojima je na krstu bio proboden Isus Hristos . Jedan klin je umetnut u krunu, drugi je stavljen na vrh koplja a treći je pretopljen u sečivo mača. Onaj ko bude posedovao sva tri, vladaće celim svetom.  U proleće 1939. Hajnrh

Dukat za lađara Dejan Stojiljković  Tre ća u petoknjižju Duge noći i crne zastave , novela Dukat za lađara  stoji, kako Dejan Stojiljković kaže, da upotpuni priču sme štenu u daleku prošlost (u romanima Duge noći i crne zastave  i Olujni bedem ). Epski junaci kosovskog ciklusa i natprirodna bića iz narodnog predanja vode u atmosferu fantastičnog i onostranog.  Nešto je u vazduhu. U ljudskim dušama je strah. Senke su sve tamnije, svako znamenje je zloslutno, a božja volja je zamagljen pojam koji se raspršuje pred strepnjom i neminovnošću velike nesreće koja će se nadviti nad srpski narod. Pagansko i hrišćansko se prepliću, isto kao i vera i sujeverje: u središtu priče je mlada Đurđija koja ustaje iz sveta mrtvih, a protagonista je Ivan Kosančić koji je tu da izvrši „side quest“ i da se suprotstavi Zlu.  Dejan Stojiljković lakom prozom vodi čitaoca kroz ovu pitku mešavinu žanrova. Legenda oživljava pred našim očima, kao i Kosančićev lik koji u sebi sadrži sve osobine junaka kakvog pa