Čitam: Konstantinovo raskršće, Dejan Stojiljković

Dejan Stojiljković Konstantinovo raskršće

Pre nego što krenem dalje sa predstavljanjem romana Duge noći i crne zastave i Olujni bedem, želim da se na kratko vratim romanu koji je osvojio svu moju naklonost za Dejana Stojiljkovića i njegove spisateljske poduhvate. To je Konstantinovo Raskršće.

Ako ste uživali gledajući Da Vinčijev kod ili avanture Indijane Džonsa, onda možete biti sigurni da ćete i Konstantinovo raskršće smazati za jedno popodne. Dinamično pripovedanje, vešti obrti i misterija su ono što zasluženo čine ovaj roman bestselerom.

Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto Niš, a likove romana pratimo u potrazi za skrivenom relikvijom koja se, prema legendi, nalazi u rodnom gradu Konstantina Velikog. Ta relikvija je zapravo jedan od tri klina kojima je na krstu bio proboden Isus Hristos. Jedan klin je umetnut u krunu, drugi je stavljen na vrh koplja a treći je pretopljen u sečivo mača. Onaj ko bude posedovao sva tri, vladaće celim svetom.

U proleće 1939. Hajnrhih Himler je poklonio Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja o arijevskoj prošlosti. Jedan od njih vodi u Srbiju.

1944. godine u Nišu, SS oficir Hajnrih Kan se nalazi nadomak otkrića. Mač za kojim toliko traga nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao Konstantinovo raskršće. Suprotstaviće mu se major Nemanja Lukić, veoma zanimljiv lik u romanu koji ovoj trci sa vremenom daje dozu misterije i dah jeze.

Početna premisa Konstantinovog raskršća je inspirativna, mreža likova koji su njome obuhvaćeni impozantna, a i paralelni i kompleksni tokovi kojima se radnja razvija je osmišljena. Međutim, realizacija na svim tim planovima nije potpuna. Nedorečenost u razvijanju likova ostavlja čitaoca praznih ruku i razočaranog, jer poenta dobrog trilera sa elementima fantastike je upravo to – motivisati čitaoca da zgrabi detektivsku lupu i da zajedno sa piscem (pripovedačem) otkriva sloj po sloj tajne.

Nije dobro kad čitalac sa većim nadahnućem pristupa likovima, radnji i zapletima nego što to delo čini. Nikad mi se, ni u vreme studija, nije desilo da moj krajnji zaključak o pročitanom delu bude pozitivan ako ga prati književna kritika koja je bolja, celovitija od njega samog. Tako je i sa ovim romanom.

Ovo je jedno viđenje – naravno, svoj početni entuzijazam u predstavljanju ovog romana zadržavam, uprkos njegovim evidentnim nedostacima- svi koji vole ovaj žanr neće pogrešiti ako pročitaju knjigu. Čak ih i ohrabrujem. To što karakterizacija junaka nije potpuna i što nisu iskorišćeni puni potencijali elemenata romana, je čisto tehnička zamerka (sa elementima profesionalne deformacije).

Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram Facebook

Klikom na ovaj link naručite knjigu Nataše Kasaš Horizonti

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice. Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Прикажи све

Čitam: Deca zla, Miodrag Majić

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“ Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović. Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska. Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela

Прикажи све

Kamij Lorans, Mogla bih to biti ja - preporuka za čitanje

Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene. Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece. Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv

Прикажи све

Natašina Čitaonica

Претражи овај блог