Čitam: Konstantinovo raskršće, Dejan Stojiljković

Dejan Stojiljković Konstantinovo raskršće

Pre nego što krenem dalje sa predstavljanjem romana Duge noći i crne zastave i Olujni bedem, želim da se na kratko vratim romanu koji je osvojio svu moju naklonost za Dejana Stojiljkovića i njegove spisateljske poduhvate. To je Konstantinovo Raskršće.

Ako ste uživali gledajući Da Vinčijev kod ili avanture Indijane Džonsa, onda možete biti sigurni da ćete i Konstantinovo raskršće smazati za jedno popodne. Dinamično pripovedanje, vešti obrti i misterija su ono što zasluženo čine ovaj roman bestselerom.

Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto Niš, a likove romana pratimo u potrazi za skrivenom relikvijom koja se, prema legendi, nalazi u rodnom gradu Konstantina Velikog. Ta relikvija je zapravo jedan od tri klina kojima je na krstu bio proboden Isus Hristos. Jedan klin je umetnut u krunu, drugi je stavljen na vrh koplja a treći je pretopljen u sečivo mača. Onaj ko bude posedovao sva tri, vladaće celim svetom.

U proleće 1939. Hajnrhih Himler je poklonio Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja o arijevskoj prošlosti. Jedan od njih vodi u Srbiju.

1944. godine u Nišu, SS oficir Hajnrih Kan se nalazi nadomak otkrića. Mač za kojim toliko traga nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao Konstantinovo raskršće. Suprotstaviće mu se major Nemanja Lukić, veoma zanimljiv lik u romanu koji ovoj trci sa vremenom daje dozu misterije i dah jeze.

Početna premisa Konstantinovog raskršća je inspirativna, mreža likova koji su njome obuhvaćeni impozantna, a i paralelni i kompleksni tokovi kojima se radnja razvija je osmišljena. Međutim, realizacija na svim tim planovima nije potpuna. Nedorečenost u razvijanju likova ostavlja čitaoca praznih ruku i razočaranog, jer poenta dobrog trilera sa elementima fantastike je upravo to – motivisati čitaoca da zgrabi detektivsku lupu i da zajedno sa piscem (pripovedačem) otkriva sloj po sloj tajne.

Nije dobro kad čitalac sa većim nadahnućem pristupa likovima, radnji i zapletima nego što to delo čini. Nikad mi se, ni u vreme studija, nije desilo da moj krajnji zaključak o pročitanom delu bude pozitivan ako ga prati književna kritika koja je bolja, celovitija od njega samog. Tako je i sa ovim romanom.

Ovo je jedno viđenje – naravno, svoj početni entuzijazam u predstavljanju ovog romana zadržavam, uprkos njegovim evidentnim nedostacima- svi koji vole ovaj žanr neće pogrešiti ako pročitaju knjigu. Čak ih i ohrabrujem. To što karakterizacija junaka nije potpuna i što nisu iskorišćeni puni potencijali elemenata romana, je čisto tehnička zamerka (sa elementima profesionalne deformacije).

Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram Facebook

Klikom na ovaj link naručite knjigu Nataše Kasaš Horizonti

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice. Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Прикажи све

Čitam: Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić Ostrvo pelikana, Miodrag Majić ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju

Прикажи све

Kamij Lorans, Mogla bih to biti ja - preporuka za čitanje

Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene. Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece. Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv

Прикажи све

Natašina Čitaonica

Претражи овај блог