Čitam: Konstantinovo raskršće, Dejan Stojiljković

Dejan Stojiljković Konstantinovo raskršće

Pre nego što krenem dalje sa predstavljanjem romana Duge noći i crne zastave i Olujni bedem, želim da se na kratko vratim romanu koji je osvojio svu moju naklonost za Dejana Stojiljkovića i njegove spisateljske poduhvate. To je Konstantinovo Raskršće.

 Ako ste uživali gledajući Da Vinčijev kod ili avanture Indijane Džonsa, onda možete biti sigurni da ćete i Konstantinovo raskršće smazati za jedno popodne. Dinamično pripovedanje, vešti obrti i misterija su ono što zasluženo čine ovaj roman bestselerom.

 Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto Niš, a likove romana pratimo u potrazi za skrivenom relikvijom koja se, prema legendi, nalazi u rodnom gradu Konstantina Velikog.  Ta relikvija je zapravo jedan od tri klina kojima je na krstu bio proboden Isus Hristos. Jedan klin je umetnut u krunu, drugi je stavljen na vrh koplja a treći je pretopljen u sečivo mača. Onaj ko bude posedovao sva tri, vladaće celim svetom.

 U proleće 1939. Hajnrhih Himler je poklonio Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja o arijevskoj prošlosti. Jedan od njih vodi u Srbiju.

1944. godine u Nišu, SS oficir Hajnrih Kan se nalazi nadomak otkrića. Mač za kojim toliko traga nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao Konstantinovo raskršće. Suprotstaviće mu se major Nemanja Lukić, veoma zanimljiv lik u romanu koji ovoj trci sa vremenom daje dozu misterije i dah jeze.

 Početna premisa Konstantinovog raskršća je inspirativna, mreža likova koji su njome obuhvaćeni impozantna, a i paralelni i kompleksni tokovi kojima se radnja razvija je osmišljena. Međutim, realizacija na svim tim planovima nije potpuna. Nedorečenost u razvijanju likova ostavlja čitaoca praznih ruku i razočaranog, jer poenta dobrog trilera sa elementima fantastike je upravo to – motivisati čitaoca da zgrabi detektivsku lupu i da zajedno sa piscem (pripovedačem) otkriva sloj po sloj tajne.

Nije dobro kad čitalac sa većim nadahnućem pristupa likovima, radnji i zapletima nego što to delo čini. Nikad mi se, ni u vreme studija, nije desilo da moj krajnji zaključak o pročitanom delu bude pozitivan ako ga prati književna kritika koja je bolja, celovitija od njega samog. Tako je i sa ovim romanom.

 Ovo je jedno viđenje – naravno, svoj početni entuzijazam u predstavljanju ovog romana zadržavam, uprkos njegovim evidentnim nedostacima- svi koji vole ovaj žanr neće pogrešiti ako pročitaju knjigu. Čak ih i ohrabrujem. To što karakterizacija junaka nije potpuna i što nisu iskorišćeni puni potencijali elemenata romana, je čisto tehnička zamerka (sa elementima profesionalne deformacije).  

 

Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš

Pratite na mrežama:     Instagram Facebook

Klikom na ovaj link naručite knjigu Nataše Kasaš Horizonti