Natašina Čitaonica

  Decembarski dnevnik čitanja Dobrano kasnim ove godine sa utiscima o pročitanim knjigama. Nadam se da će sami naslovi uspeti da samo kašnjenje neutrališu, a da ćete vi moći da izaberete nešto po svom ukusu. Da krenemo na hronološku listu! 1. Priča o novom prezimenu , druga po redu napuljske tetralogije Elene Ferante , a prva knjiga u decembru koju sam pročitala. Roman me je strpljivo čekao od leta da ga se latim - s druge strane, ja sam čekala da se prilike usklade da bih mogla potpuno da se posvetim čitanju.  Zašto? Zato što ova priča o dve prijateljice uvlači čitaoca do te mere da zaboravi na spoljašnji svet. U ovom nastavku Elena i Lila nastavljaju svoje životno putovanje. Iako obe razočarane - Lila bračnim životom, a Elena potragom za ljubavlju, one i dalje imaju želja i ideala koje slede/odlučuju da sruše. Feranteova i dalje suvereno vlada tekstom, pripoveda strpljivo i opširno. Uspeva da pronikne i opravda karaktere i odluke likova, gradi ih postepeno kao da pravi maketu grada,

  🎬 Sigurno ste za neku pročitanu knjigu pomislili da bi bila odlična kao film ili ste, gledajući neki film, shvatili da je zapravo u pitanju ekranizacija romana. 📽Meni se to nedavno desilo sa mini-serijom Stay close , koja je rađena prema romanu Odani Harlana Kobena . - Gledajte, moju znatiželju je ovaj triler zadovoljilo! Kad smo već tu, hajde da se nadovežem na priču i da vas podsetim na još neke filmovane knjige koje ćete sigurno voleti: 1. Sluškinjina priča, Margaret Atvud - distopija kao tema nam je postala uobičajena - nažalost. Očaj, bes, nemoć i hrabrost u ovom romanu i seriji će vam lediti krv u žilama i definitvno promeniti pogled na stvarnost.🤯 2. Damin gambit, Volter Tevis - ovo su knjiga i serija koji su šah učinili zanimljivim svima.😀♟Serija je slikovitije dočarala borbu sa ličnim demonima protagonistkinje, a knjiga je jednako uzbudljiva. 3. Otkriće veštica , još jedna serija koja me je u prvoj sezoni oduševila, dok sam u drugoj ostala na sredini - radnja je sporija,

  Čitam: Došljaci, Milutin Uskoković   Ne bih da pravim spojlere, pa ću se najpre držati svojih utisaka nakon što sam pročitala roman. Ovo je jedno od onih dela u kojima pisac nije škrtario na širini pripovedanja. U fokusu je ljubavni par koji čine Zorka i Miloš. Oni su pritisnuti osudom malograđanske okoline i iz tog razloga u svojoj ljubavi ne mogu da uživaju slobodno. Prinuđeni su da se kriju od radoznalih očiju, suvišnih pitanja, a i svojih najbližih.  Takođe, Uskoković nam je pružio šansu da se upoznamo sa još jednim likom, po mom mišljenju, glavnim likom ove priče, a to je Beograd. Ne sećam se kada sam poslednji put srela tako deskriptivan stil, oslobođen usiljenih pokušaja da se po svaku cenu proizvede neočekivani efekat, gde je suviše očigledno da se pisac izgubio u silnoj želji da fascinira čitaoca. Na neke pasuse sam se vraćala iznova i iznova, jednostavno mi je bilo potrebno da još jednom doživim te krupne pahulje koje padaju Dušanovom ulicom ili da osetim blistave zrake

„Što duže živiš, postaje sve teže. Zgrabiti ga. Svaki sićušan trenutak dok ide ka tebi. Živeti u nečemu drugom osim u prošlosti ili budućnosti. Biti tu i sada.“ „Bilo je mnogo trenutaka kad bih potpuno izgubio veru u dalju potragu za svrhom. Za životnim sidrom... čovek se nekako istroši. U njemu više nema dovoljno sopstva da nastavi. Više ne može da podnese vlastiti um. I život koji se neprestano ponavlja.“ „Moj život podseća na one ruske drvene lutkice, od kojih svaka u sebi sadrži drugu, drugačiju verziju sebe, tako da se pređašnji život ne vidi spolja , ali su i dalje tu.“ „Ako sebe pokušavaš da zaštitiš od povređenosti, stvaraš novu i suptilniju vrstu bola.“ „Ako predugo čekaš, reći ćeš zbogom još pre nego što kažeš dobar dan.“ Upoznajte četrdesetogodišnjaka koji samo izgleda kao četrdesetogodišnjak. Tom Hazard je tajanstveni profesor istorije koji iza sebe krije mnogo proživljenih života. Kad sećanja počnu da ga proganjaju, on odlučuje da se vrati u London i suoči se sa duhovim

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Da li ste ponekad pomislili: Treba mi ozbiljan finansijski plan od koga neću odustati već desetog u mesecu?! Srećni ste ako niste! Dejvid Bah u knjizi Bogati za tren oka propagira automatizovani sistem štednje o kome nećete morati da mislite. Umesto određivanja budžeta na mesečnom nivou, on predlaže nekoliko zanimljivih načina na koje možemo da isplaniramo, osiguramo i obezbedimo svoju budućnost. Ideje koje sam pročitala me jesu pokrenule u pravcu toga da malo porazmislim o tome kako raspoređujem novac, tj. kako bih to mogla da uradim bolje. Međutim, sama knjiga se fokusira isključivo na američko tržište i teritoriju, a to jednostavno nije primenjivo na naše podneblje. Ipak, Bah je u knjigu stavio celokupne tabele u kojima je za nas izračunao koliko nas na godišnjem nivou koštaju sitnice, stvari koje nam izvlače novac iz novčanika a da toga često nismo ni svesni. Onda sam ja napravila svoju tabelu i počela da računam, pa sam tražila kako da kupim akcije, pa listala planove štednje k

  💖Dobrodošli u novo poglavlje inspirativne pri če iz „Why Caffe“-a koja nas izmešta na Havaje deset godina kasnije.   Džon, glavni junak ove avanture, je napredovao: ostvario neke svoje snove, uspeo da ostvari svoju strast prema putovanjima i uživanju u životu. Prvi deo ove knjige je bio jednostavan, čitljiv i na momente i zabavan. Što se mene tiče, nisam pročitala nikakvu prosvetljujuću ideju, ništa što će preobraziti moj pogled na svet. S druge strane, podsetila me je na to koliko su neke istine jednostavne i da ne činimo sebi dobro kad previše analiziramo svaku sitnicu koja nam se dešava.   Ohrabrena relativno pozitivnim utiskom, latila sam se i nastavka i - razočarala se. Imala sam utisak sve vreme da Strelecki potcenjuje kapacitet čitalaca jer je jedino što je u nastavku ponudio zbirka univerzalnih istina. I to onih koje su toliko puta prošle od usta do usta da su jednostavno izgubile snagu svog značenja. Isto, pouke koje nam nudi su prilično plitke, kao da mu se žurilo da b

­­ “ Tra ćite snagu na mnogo stvari ako niste usklađeni sa onim što želite da radite. U tom slučaju možda nećete imati snage da iskoristite prilike da radite ono što želite kad vam se ukažu.“     Ako vam je potrebno osveženje u životu ili niste zadovoljni situacijom u kojoj se nalazite danas, ovog meseca ili godine, zgrabite ovu knjigu! Vremena vam neće odužeti mnogo, ali će vas lepo resetovati i vratiti na fabrička podešavanja J  I glavnom junaku ovog romana je bilo potrebno tačno to – da se potpuno izgubi u nedođiji, samo da bi sebi priznao, onako najiskrenije, da jednostavno ne zna šta će sa  svojim životom, a ni sa sobom. Da je, žureći za boljim životom, na nekoj raskrsnici pogrešno skrenuo i izgubio sebe, a i taj „cilj“, koji mu se, nakon toliko godina trčanja za njim, čini sve više apstraktnim i dalekim. Kafić na kraju sveta postavlja ova 3 pitanja: Zašto ste ovde? Plašite li se smrti? Jeste li ispunjeni? Zapitajte se koje su želje i ambicije zaista vaše, a koje su vam nametnu

Lepo je kad od knjige očekujete mnogo, a to i dobijete! Ovo je moje drugo čitanje Selimovića , koje sam započela prošlogodišnjim čitanjem romana Derviš i smrt . Ne mogu vam opisati kakav je užitak čitati tekst u kome je svaka reč promišljena, s namerom napisana i smislena u kontekstu. Prateći sudbinu Ahmeta Šabe , kroz stilski perfektno pripovedanje, kroz život jednog čoveka prepoznajemo univerzalna pitanja koja se tiču svakog od nas. Zato i postoji razlika između klasika i popularnog štiva: dok nas drugo zabavi i razonodi, ovo prvo nas  ostavlja malo blize odgovorima za kojima tragamo. Nema potrebe da vam prepričavam radnju romana. Jednostavna je, a mnogi su Tvrđavu sigurno odavno procitali. No, nije na odmet podsetiti se zašto neke knjige zauvek ostaju u kućnoj biblioteci i zasšo su pri svakom ponovnom čitanju sveže, bezvremene i neprocenjivo vredne.   *Nesreća je kao vatra, istopi sve osim zlata. *Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj,ali ovaj nikad više. Hiljadu

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“  Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović.  Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska.  Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela

 Često se desi da, jedan za drugim, pročitam toliko romana da mi je potreban predah, mala pauza u kojoj pogledam po koju epizodu neke omiljene serije, film ili Bookvaliste.  Jedan od najboljih načina da osvežim male sive ćelije i da regenerišem um i vid je da uzmem nešto jednostavno, jezgrovito i klasično, što može da resetuje um a istovremeno probudi inspiraciju.  U najboljim danima, za vreme studija, sam mogla i tri knjige dnevno da čitam.  Sada baš i ne. Zato mi znači da imam pri ruci knjigu koja zadovoljava sve moje potrebe onda kad se opuštam ili prosto nemam vremena.   Znakovi pored puta su moj izbor i preporuka- uvek. Napisao ju je naš nobelovac, Ivo Andrić - prava je riznica mudrosti. Bezvremena. Još kada je imate u luksuznom izdanju u kožnom povezu, ta knjiga postaje pravo malo blago koje ima posebno mesto u biblioteci. Laguna je, uz to, odabrala moju omiljenu boju, pa je užitak potpun.  Volela bih kada bi bili toliko dobri da u istom povezu objave i sabrana dela. Mislim da

Retko čitam romane koji su u trenutno u fokusu , nekako, imam onu unutrašnju odbojnost prema većini stvari o kojima se priča svuda. Tako bi i sa Džodžo Mojes , koju je ekranizacija njenog romana Dok nisam srela tebe dugo držala u fokusu ljubitelja ljubavnih priča i potpuno van fokusa moje radoznalosti. Nakon ovog, naredni naslov je bio Posle tebe , a sledeći je upravo ovaj o kome čitate danas: Zauvek moj dragi. Lu se iz Engleske seli u Njujork, gde će biti asistentkinja Agnes , novoj i mladoj, supruzi milionera Leonarda Gopnika.  Pored nepregledne liste obaveza Lu će morati da se suoči sa sumanutim promenama raspoloženja  kojima je Agnes izlaže nepodnošljivom pritisku. Uz to,  biće primorana da čuva tajnu, što će je dovesti na rub egzistencije i naterati je da se zapita šta joj je zaista važno u životu. Boreći se da opstane u svetu koji iza osmeha krije licemerstvo, a ispod lepe reči hladan prezir i ravnodušnost, Lu kroz ceo roman, malo po malo, po prvi put otkriva sebe, svoje želje

Sofi Kinsela, Voli svoj život Dobro došli u jedno sasvim posebno, praznično čitanje . Reč je o novoobjavljenom romanu poznate nam autorke koji je svoje mesto na Laguninim policama dobio 10. decembra 2020. godine. Sofi Kinsela nam je poznata po svom serijalu o kupoholičarki , a reč je o ljubavnim romanima, takozvanom čiklit žanru. Beskrajno šarmantna i duhovita, Sofi nam još jednom pokazuje svoj talenat u novoj romantičnoj priči. Ljubav na prvi pogled izaziva Avu i Meta da izađu iz zone komfora i preispitaju svoje granice. Kada se upoznaju na kursu kreativnog pisanja u Italiji, sve je bajkovito, a njih dvoje uživaju jedno u drugom pod staklenim zvonom. Kako će se snaći pri povratku u realnost kada se oboje vrate svojim životima i ne tako savršenim porodicama? Koliko je teško odreći se svojih navika, pristati na kompromis, promeniti se zarad drugoga? To ćemo saznati na samo jedan način. Velika šolja kafe za jednu, knjiga za drugu ruku i – omiljeni kutak za čitanje. Započnimo ovu godinu

OLUJNI BEDEM, Dejan Stojiljković   Olujni bedem – Duge no ći i crne zastave #2     Olujni bedem je nastavak priče o    vitezovima Reda Zmaja , o sudbinama malih ljudi koje je zahvatila oluja ratnih zbivanja, o opsadi grada Niša i bici na Pločniku. Ne znam zašto sam na nekoliko strana čula da se mnogima više dopao 1.deo serijala. Meni se Olujni bedem činio ujednačenijim, i, iako sadrži i opsadu Niša i bitku na Pločniku stekla sam utisak da je mnogo dinamičniji, ali i sadržajniji. Opisi sukoba su filmični, čitljivi (često imam problem da se zagubim u odgonetanju toga gde je kome oružje, a gde glava, što se ovde nije desilo – savršeno slikovito ali i precizno i jasno postavljene scene). Pored likova kneza Lazara i sultana Murata, pratimo i razvoj ljubavne priče između Toplice Milana i Dostane, a tu je i moralna kriza Miloša Obilića iz koje niče i ona ideja da, poput Ahila, učini podvig na bojnom polju pre nego što dušu preda večnosti. Nažalost, nije se ispunilo očekivanje da nam b