Čitam: Kafić na kraju sveta, Džon Strelecki

“Traćite snagu na mnogo stvari ako niste usklađeni sa onim što želite da radite. U tom slučaju možda nećete imati snage da iskoristite prilike da radite ono što želite kad vam se ukažu.“

Ako vam je potrebno osveženje u životu ili niste zadovoljni situacijom u kojoj se nalazite danas, ovog meseca ili godine, zgrabite ovu knjigu! Vremena vam neće odužeti mnogo, ali će vas lepo resetovati i vratiti na fabrička podešavanja J

I glavnom junaku ovog romana je bilo potrebno tačno to – da se potpuno izgubi u nedođiji, samo da bi sebi priznao, onako najiskrenije, da jednostavno ne zna šta će sa svojim životom, a ni sa sobom. Da je, žureći za boljim životom, na nekoj raskrsnici pogrešno skrenuo i izgubio sebe, a i taj „cilj“, koji mu se, nakon toliko godina trčanja za njim, čini sve više apstraktnim i dalekim.

Kafić na kraju sveta postavlja ova 3 pitanja:

Zašto ste ovde?

Plašite li se smrti?

Jeste li ispunjeni?

Zapitajte se koje su želje i ambicije zaista vaše, a koje su vam nametnuli porodica, okolina, mediji... Šta je ono u čemu ste vi najbolji? Čemu biste voleli više da se posvetite? Da, i ja mislim da vam treba papir i olovka da pribeležite odgovore! Da, ni meni nije bilo lako da sve ispišem! J

Kada se nalazimo u zabludi (kolotečini, stagnaciji, slepoj ulici) najvažnije je da verujemo onom osećaju u stomaku. Ponekad nas na ishitrene i pogrešne odluke nagnaju strah i želja da učinimo nešto što nas odvede dalje od sna i onog što nam pripada.

Ovaj mali roman nas podseća na to da imamo pravo da živimo taj san – od početka do kraja!

Natašina Čitaonica 2021.© Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram Facebook

Коментари

Популарни постови са овог блога

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice. Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Прикажи све

Čitam: Deca zla, Miodrag Majić

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“ Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović. Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska. Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela

Прикажи све

Kamij Lorans, Mogla bih to biti ja - preporuka za čitanje

Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene. Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece. Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv

Прикажи све

Natašina Čitaonica

Претражи овај блог