Čitam: Iscelite svoje telo, Lujza Hej

Hajde da nastavimo ovaj niz ljubavi zapocet 14. februara tako što ćemo pričati o ljubavi prema sebi. J Svi znamo da je Lujza Hej postavila čvrste temelje u oblasti pozitivne psihologije i pružila tolikim ljudima inspiraciju, nadahnuće i hrabrost da se izbore sa svojim strahovima i problemima. Ako niste nista pročitali iz njenog širokog opusa, najiskrenije mislim da bi trebalo, a najbolje je krenuti od knjige Moć je u vama. Iscelite svoje telo ja zapravo posmatram kao kratak priručnik za nas koji smo već u materiji i razumemo u ovom vodiču o čemu se radi.

Za mnoge knjige koje sam pročitala ozbiljno sam se pitala kako su uopšte bestseleri – za Lujzine nikad nisam postavila to pitanje. Sve i da se umorite od te pozitivne mantre (kao što i sama jesam pre nekoliko godina kad jednostavno ništa nije moglo da spreči odlazak mojih voljenih) nikad ne nestane magija kojom vas, kao zaštitni omotač, uviju Lujzine reči:

„Ja ne rešavam svoje probleme. Ja rešavam svoje misli, a onda se problemi sami reše. Kad u svojim mislima stvorimo mir, sklad i ravnotežu, tad ih pronalazimo i u svom životu”.

„Posmatram svet očima ljubavi. Ja sam vredna ljubavi zato sto postojim!”

„Pustiti ne znači žaliti za prošlošću, već rasti i živeti za budućnost”.

„Sagledajte probleme koji vas muče i zapitajte se kako ste razmšljali kad ste ih stvorili”.

„Radujem se uspehu drugih, jer uspeha ima dovoljno za sve.”

„Veruj u sebe i već si na pola puta!”

„Lako je voleti druge ljude, kada voliš i prihvataš sebe.”

Ova knjižica će vam biti mali podsetnik, konsultant koji stoji pored kreveta i sugeriše u kom pravcu bi možda trebalo pogledati kad ste u nedoumici ili kad osetite da gubite motivaciju i fokus. Naravno, ako se pronalazite u ovakvoj vrsti štiva i ako vam prija.

Natašina Čitaonica 2021.© Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram Facebook

Коментари

Популарни постови са овог блога

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice. Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Прикажи све

Čitam: Deca zla, Miodrag Majić

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“ Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović. Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska. Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela

Прикажи све

Kamij Lorans, Mogla bih to biti ja - preporuka za čitanje

Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene. Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece. Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv

Прикажи све

Natašina Čitaonica

Претражи овај блог