Ovaj bih post opušteno nazvala "prolećni kombo". Jedan roman, jedna zbirka priča i jedan filozofski traktat o stoicizmu. Ko bi rekao da tako razločite knjige mogu da se čitaju jedna za drugom! Meni nije smetalo, naprotiv, uživala sam u potpuno različitim temama, a i istorijskim razdobljima. Ovo su moji utisci: Andre Žid, Pastoralna simfonija Ovo je ljubavni roman francuskog nobelovca, obimom kratka pripovest o zabranjenoj ljubavi i snazi reči, dobrote i ćutanja. Radnja romana podseća na antičku tragediju propuštenu kroz filter 19.veka, a ispričana je u formi dnevničkih zapisa iz pera glavnog junaka. Motiv koji se kroz čitavu radnju provlači je slepilo. Protagonista, pastor sa obronaka Alpa, koji je veran u služenju zajednici, u želji da učini dobro delo, dovodi sebe u situaciju da se podsvesno udaljava od porodice idući za potrebama svoje duše i srca. On želi da pomogne devojci slepoj od rođenja, siročetu kome nadenjuju ime Gertrurda. Kroz napore da je socijaluizuje,
Vaš vodič kroz svet pisane reči