Ovaj bih post opušteno nazvala "prolećni kombo". Jedan roman, jedna zbirka priča i jedan filozofski traktat o stoicizmu. Ko bi rekao da tako razločite knjige mogu da se čitaju jedna za drugom! Meni nije smetalo, naprotiv, uživala sam u potpuno različitim temama, a i istorijskim razdobljima. Ovo su moji utisci:
Andre Žid, Pastoralna simfonija
Ovo je ljubavni roman francuskog nobelovca,
obimom kratka pripovest o zabranjenoj ljubavi i snazi reči, dobrote i ćutanja.
Protagonista, pastor sa obronaka Alpa, koji je veran u služenju zajednici, u želji da učini dobro delo, dovodi sebe u situaciju da se podsvesno udaljava od porodice idući za potrebama svoje duše i srca. On želi da pomogne devojci slepoj od rođenja, siročetu kome nadenjuju ime Gertrurda.
Kroz napore da je socijaluizuje, osposobi za život, nauči čitanju i pisanju, on otkriva čitav jedan svet za koji je on, kao i mnogi drugi, ostao slep. Opisi predela koje Gertrurda ozareno zamišlja prevazilaze lepotu na koju su naviknute oči koje svakodnevno istima nehajno prolaze. Slušajući nju, dobijamo utisak da se i nama neki čistiji, naivniji vid rađa, oslobođen od iskustva i predrasuda.
Pastoralna simfonija, imenovana po Betovenovoj kompoziciji, šalje nam upozorenje da smo često slepi za sopstvena i tuđa osećanja i potrebe. Nekad možemo da nađemo put koji bi nas oslobodio, a nekad bude prekasno. Ako se ne probudimo na vreme...
Tom Henks, Netipičan tip
 |
| Netipičan tip |
Kao što je neko rekao, "everyone's favourite
uncle", Tom Henks, dobri duh Holivuda, najprijateljskije lice koje ćete
videti na ekranu, a, po svemu sudeći, i prijatelj sa najzabavnijim anegdotama.
Ova zbirka kratkih priča obiluje nepretencioznim
humorom i svakodnevnim temama. Jednostavan jezik, opušten pristup likovima i
čitaocu me je naveo na zaključak da je ova knjiga napisana s namerom da nas
relaksira i udalji od "torture svakodnevice", rokova, briga,
stresova.
Iz tog sam razloga odlučila da je ne
pročitam odjednom, već mi je ostala na stolu da je natenane listam svaki put
kad osetim potrebu da pauziram i napunim baterije.
Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
 |
| Meditacije ili Samom sebi |
„Budi kao stena o koju se talasi neprestano lome. Ona stoji nepokretna, a more koje oko nje besni postepeno se smiruje. Nikad nemoj reći: Teško meni, jadniku! Nego: Blago meni što se ne bojim budućnosti iako mi se to desilo. To nije nikakva nesreća, ali je sreća podneti to hrabro.“
„Svako živi samo u sadašnjosti i samo nju gubi.“
„Često sam se čudio kako to da svako više voli sebe nego drugog, a ipak manje ceni svoje sopstveno mišljenje o sebi, nego mišljenje drugih ljudi.“
Mnogo poučnih i na sebe i život primenjivih promišljanja su uvek preporuka za kućnu biblioteku.
Коментари
Постави коментар