Čitam: Došljaci,
Milutin Uskoković
Ne bih da pravim spojlere, pa ću se najpre držati svojih utisaka nakon što sam pročitala roman. Ovo je jedno od onih dela u kojima pisac nije škrtario na širini pripovedanja. U fokusu je ljubavni par koji čine Zorka i Miloš. Oni su pritisnuti osudom malograđanske okoline i iz tog razloga u svojoj ljubavi ne mogu da uživaju slobodno. Prinuđeni su da se kriju od radoznalih očiju, suvišnih pitanja, a i svojih najbližih.
Takođe, Uskoković nam je pružio šansu da se upoznamo sa još jednim likom, po mom mišljenju, glavnim likom ove priče, a to je Beograd. Ne sećam se kada sam poslednji put srela tako deskriptivan stil, oslobođen usiljenih pokušaja da se po svaku cenu proizvede neočekivani efekat, gde je suviše očigledno da se pisac izgubio u silnoj želji da fascinira čitaoca. Na neke pasuse sam se vraćala iznova i iznova, jednostavno mi je bilo potrebno da još jednom doživim te krupne pahulje koje padaju Dušanovom ulicom ili da osetim blistave zrake sunca na koži, snenu mesečinu kako svetluca nad Dunavom. I sve to, u sporom ritmu koraka koji se lagano spuštaju iz Knez Mihailove ka Kalemegdanu.
Pisac je verno prikazao svu
muku kojoj je izložen Miloš, otrgut iz zavičaja, dospeo u veliki grad da
studira, pravnik sa dušom pesnika, koji ima svoje ideale, čvrste stavove i
mišljenja. On misli da je nepokolebljiv, a pomalo je i egocentričan. Ono što
Miloš ne zna je to da je život uvek tu da te demantuje, a da je mladost samo
vreća lepih želja od kojih najčešće ne ostanu ni mrve.
Došljaci su
objavljeni 1910, u vreme kada nisu postojale saobraćajne gužve, šoping centri
ni mobilni telefoni. Zamislite to. Zamislite da možete da čujete cvrkut ptica,
da čujete sneg kako pada i kako bi izgledalo da vam pogled sa prozora seže u
nedogled, jer nema blokova ni solitera...
Romantično, zar
ne?
Da ne biste mislili da je ovo delo sušta suprotnost onome što uistinu jeste, moram još da dodam da je pisac u osnovnu priču utkao još i ozbilju kritiku društvenih staleža, pored već pomenutog palanačkog mentaliteta koji se kod nas neguje i dan-danas. Čak i ta romantična ljubav u svom vrhuncu donosi obrise tragike, samožrtvovanja, a i izvesne monstruoznosti u Miloševom liku. On samo za tren uspeva da dotakne taj svoj idealni život, da pobere lovorike samoostvarenja, ali šta će biti njegova konačna odluka?
Došljaci, svi oni koji pristižu u Beograd sa istim nadama i strepnjama, svoje prve korake prave na Železničkoj stanici koje danas nema: kuda će svi oni da se upute, ka svojoj kobi ili sreći, niko ne zna. O svakom od njih bi mogao da se napiše po još jedan roman.
Ipak, taj roman nikad neće moći toliko da voli Beograd, jer taj grad više ne postoji.
Natašina Čitaonica 2021. © Natasa Kasas
Коментари
Постави коментар