Natašina Čitaonica

Intrigantni pseudonim Elena Ferante , pod kojim piše svetska književna senzacija o kojoj ne znamo gotovo ništa, konačno je došla i na moje police. I ne samo na moje police, već i u moje misli, pogađajući precizno sve one bolne, nežne, osetljive tačke u kojima su pohranjena sećanja na detinjstvo, mladost, prijateljstva, prve ljubavi i još mnogo, mnogo toga.  Manirom zrelog pripovedača sa već izgrađenom tehnikom, u „ Genijalnoj prijateljici “ nailazimo na opširan uvod koji, kako sam saznala čitajući i slušajući vaše komentare na moj uvodni tekst o romanu, prilično umara prosto jer je više informativnog nego fabulativnog karaktera. Dakle, više upoznavanje sa svim bitnim akterima tetralogije nego razvijanje same radnje. Ovaj koncept uvoda me neodoljivo podseća na „Ime ruže “ Umberta Eka gde se u tok romana ulazi na ovaj način. U njemu i sam narator ohrabruje čitaoca da istraje u svom uspinjanju na svetlost u kojoj će se razliti sama suština romana. Tako je i ovde. Kada se izborima sa prvi

Lana Bastašić, Uhvati zeca   Čitam: Uhvati zeca , Lana Bastašić   Mnogi će vam reći da je ovo roman o ženskom prijateljstvu, roman o prekinutoj niti koja, uprkos kilometrima udaljenosti i godinama ćutnje, ima svoj način da proganja, muči i drži u pripravnosti nekadašnje polovine jedne celine koja sada postoji samo u varljivom sećanju. Ne tako retkim postupkom nepouzdanog pripovedača, vodi nas Sara koja, putujući ka i kroz prostor koji je napustila, pokušava da evociranjem prošlosti i razobličavanjem sećanja razotkrije potisnute emocije i da zagrebe dublje u potrazi za smislom. U   tom postupku, neminovno, njeno nezaustavljivo traganje za belim zecom sećanja razotkrijva upravo - nju. Lana Bastašić piše slobodno, neusiljeno. Stil pripovedanja je na mahove izrazito poetski obojen, asocijacije se prirodno nadovezuju jedna na drugu i čine kompaktnu celinu sa sadržinskom materijom teksta. Epilog, kome sve teži, poput crne rupe usisava sve elemente romana – likove, sve dimenzije vremen