Natašina Čitaonica

  Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene.  Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece.  Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv

  Sada konačno znam zašto ima toliko čitalaca koji baš vole Sparksa! Kao i sa mnogim mega-popularnim piscima, oduvek sam imala neki nagon koji me je uporno odvraćao od njih: Elenu Ferante sam prvi put čitala tek prošle godine, kao i Gijoma Musoa . Da se odlučim da ipak prestanem da ih ignorišem najviše je uticala ova naša divna knjiška zajednica bukstagramera, a da počnem da otkrivam pripovedački svet Sparksa najviše je zaslužna @wishforbooks koja me je svojim divnim prikazima Sparksovih ostalih romana ubedila da uzmem već jednom tu knjigu - bilo koju njegovu. Srećna okolnost je ta da je Laguna upravo objavila najnoviji roman pod naslovom Želja .  Naziv me je na prvu loptu kupio, te evo svežih utisaka nakon čitanja! 💗 Ovaj roman nas upoznaje sa Megi , mladom ženom avanturističkog duha. Ona je fotograf, proputovala je ceo svet, videla njegovu lepotu i uspela da fotoaparatom zabeleži čarobne trenutke i sačuva ih za večnost. Ipak, sama je. Nema ni partnera, niti je naročito bliska sa ro

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

OLUJNI BEDEM, Dejan Stojiljković   Olujni bedem – Duge no ći i crne zastave #2     Olujni bedem je nastavak priče o    vitezovima Reda Zmaja , o sudbinama malih ljudi koje je zahvatila oluja ratnih zbivanja, o opsadi grada Niša i bici na Pločniku. Ne znam zašto sam na nekoliko strana čula da se mnogima više dopao 1.deo serijala. Meni se Olujni bedem činio ujednačenijim, i, iako sadrži i opsadu Niša i bitku na Pločniku stekla sam utisak da je mnogo dinamičniji, ali i sadržajniji. Opisi sukoba su filmični, čitljivi (često imam problem da se zagubim u odgonetanju toga gde je kome oružje, a gde glava, što se ovde nije desilo – savršeno slikovito ali i precizno i jasno postavljene scene). Pored likova kneza Lazara i sultana Murata, pratimo i razvoj ljubavne priče između Toplice Milana i Dostane, a tu je i moralna kriza Miloša Obilića iz koje niče i ona ideja da, poput Ahila, učini podvig na bojnom polju pre nego što dušu preda večnosti. Nažalost, nije se ispunilo očekivanje da nam b

Dukat za lađara Dejan Stojiljković  Tre ća u petoknjižju Duge noći i crne zastave , novela Dukat za lađara  stoji, kako Dejan Stojiljković kaže, da upotpuni priču sme štenu u daleku prošlost (u romanima Duge noći i crne zastave  i Olujni bedem ). Epski junaci kosovskog ciklusa i natprirodna bića iz narodnog predanja vode u atmosferu fantastičnog i onostranog.  Nešto je u vazduhu. U ljudskim dušama je strah. Senke su sve tamnije, svako znamenje je zloslutno, a božja volja je zamagljen pojam koji se raspršuje pred strepnjom i neminovnošću velike nesreće koja će se nadviti nad srpski narod. Pagansko i hrišćansko se prepliću, isto kao i vera i sujeverje: u središtu priče je mlada Đurđija koja ustaje iz sveta mrtvih, a protagonista je Ivan Kosančić koji je tu da izvrši „side quest“ i da se suprotstavi Zlu.  Dejan Stojiljković lakom prozom vodi čitaoca kroz ovu pitku mešavinu žanrova. Legenda oživljava pred našim očima, kao i Kosančićev lik koji u sebi sadrži sve osobine junaka kakvog pa