Natašina Čitaonica

                                    Ovo je jedan od onih romana posle kojih imate utisak da se sve oko vas vrti i kome ša u vrtlogu sumnji, straha i užasa. Odličan psihološki triler koji obiluje atmosferom jeze koja se kroz razvoj radnje produbljuje dok ne postane opipljiva i dok ne zahvati i čitaoca. Svakako vam ne gine grozničavo čitanje, letenje preko stranica i grickanje noktiju dok pokušavate da saznate ko je zapravo negativac, ima li uopšte pozitivca i šta se u stvari i desilo. Potpuno pomračenje uma.. Radnja prati tek nekoliko likova, Louen Ešli , neafirmisanu spisateljicu koju angažuje Džeremi Kroford da završi popularni serijal njegove supruge Veriti . Veriti to ne može da učini jer je zbog saobraćajne nesreće prikovana za krevet, ali boravi u porodičnoj kući gde stiže i Louen da istraži rukopise i beleške u njenoj radnoj sobi. Kada među beleškama naiđe i na autobiografiju koja otkriva mračna priznanja slavne autorke, zlokobna atmosfera obuzima kuću, Louenine misli i r

 Stina Džekson je švedska autorka, a za roman "Srebrni put" je dobila nagradu The Gloss Key za najbolji skandinavski kriminalistički roman, priznanje Švedske akademije kriminalističkih pisaca za najbolji švedski kriminalistićki roman, kao i nagradu Knjiga godine. Rođena je 1983. godine na severu Švedske.  Srebrni put kao glavnu temu ima nestanak devojčice u jednom malom mestu na severu Švedske. Prošlo je tri godine, a jedini koji i dalje traži Linu je njen otac, Lele . Ova mučna tema donosi i takvu atmosferu u roman, i to najvećim delom iz intimne perspektive Lelea . Najkraće, on je uništen čovek, razočaran ravnodušnošću zajednice koja se, umesto da istraje u potrazi za Linom, radije opredeljuje da na društvenim mrežama deli poruke podrške i saučešća. U realnosti , Lelea svi izbegavaju. On pune tri godine sistematično pretražuje okolinu, očajan, usamljen i samovoljno izolovan od sopstvenog života – njegova jedina misao je da pronađe svoju ćerku za kojom neizmerno pati. P

    Otu đenost, samoća, izolovanost. Ovo su centralni motivi oko kojih Selimović gradi još jedan maestralan roman.   Patnička sudbina likova koje upoznajemo, duboko prožeta melanholijom, fizičkim i egzistencijalnim zatočeništvom, ispunjava polako, stranicu po stranicu, jezom tišine kojom su   omeđeni, svakog čoveka zasebice. Simbolički nazvan Ostrvo , ovaj roman doživljavam kao meditaciju o prolaznosti, bespuću i odustajanju od života.   Nehotice, prisetih se danas početka ove naše pošasti, namerno joj ne pišem ime, pa sam pomislila da smo i mi, baš kao i Katarina, Ivan, gdin Ružić bili, svako za sebe, po jedno izolovano, usamljeno ostrvo, a i sada smo – pogledajte se na šta ličimo kad uđemo u zatvoren prostor – neraspoznatljivi i poluslepi (bar ja, od maske niš' ne vidim). Sreća u nesreći je ta da mi bar (bar?!) i dalje pričamo, razgovaramo, razmenjujemo misli, ideje, snove. Nećemo potonuti kao Atlantida.   Uprkos turobnoj temi, Mešina reč uvek i u čitaocu izazove želju

Dejan Stojiljković Konstantinovo raskršće Pre nego što krenem dalje sa predstavljanjem romana Duge noći i crne zastave i Olujni bedem , želim da se na kratko vratim romanu koji je osvojio svu moju naklonost za Dejana Stojiljkovića i njegove spisateljske poduhvate. To je Konstantinovo Raskršće .   Ako ste u živali gledajući Da Vinčijev kod ili avanture  Indijane Džonsa , onda možete biti sigurni da ćete i Konstantinovo raskršće smazati za jedno popodne. Dinamično pripovedanje, vešti obrti i misterija su ono što zasluženo čine ovaj roman bestselerom.  Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto Niš, a likove romana pratimo u potrazi za skrivenom relikvijom koja se, prema legendi, nalazi u rodnom gradu Konstantina Velikog .  Ta relikvija je zapravo jedan od tri klina kojima je na krstu bio proboden Isus Hristos . Jedan klin je umetnut u krunu, drugi je stavljen na vrh koplja a treći je pretopljen u sečivo mača. Onaj ko bude posedovao sva tri, vladaće celim svetom.  U proleće 1939. Hajnrh

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju