Natašina Čitaonica

 Ovaj bih post opušteno nazvala "prolećni kombo". Jedan roman, jedna zbirka priča i jedan filozofski traktat o stoicizmu.  Ko bi rekao da tako razločite knjige mogu da se čitaju jedna za drugom! Meni nije smetalo, naprotiv, uživala sam u potpuno različitim temama, a i istorijskim razdobljima. Ovo su moji utisci:  Andre Žid, Pastoralna simfonija    Ovo je ljubavni roman francuskog nobelovca, obimom kratka pripovest o zabranjenoj ljubavi i snazi reči, dobrote i ćutanja. Radnja romana podseća na antičku tragediju propuštenu kroz filter 19.veka, a ispričana je u formi dnevničkih zapisa iz pera glavnog junaka. Motiv koji se kroz čitavu radnju provlači je slepilo. Protagonista, pastor sa obronaka Alpa, koji je veran u služenju zajednici, u želji da učini dobro delo, dovodi sebe u situaciju da se podsvesno udaljava od porodice idući za potrebama svoje duše i srca. On želi da pomogne devojci slepoj od rođenja, siročetu kome nadenjuju ime Gertrurda. Kroz napore da je socijaluizuje,

U okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz  trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog - čuvenu zbirku velike pesnikinje "Tražim pomilovanje". Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, "Tražim pomilovanje", i zaključili da se "vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj". Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi "na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka". Tako glasi današnje skandalozno obaveštenje koje smo dobili od zvaničnika, koje je krajem dana preinačeno u pojašnjenje da se govori o radnoj verzij

TROJE, Ivan Tokin i Ognjenka Lakićević  Uočavanje osnovnih poetskih motiva u zbirci „Troje” je kao prolazak kroz ustreptalo tkivo života, uhvaćeno u vakuumu jednog trenutka koji se uporno ponavlja. Suočavanje sa velikim temama ljudskog postojanja, kao što su smrt, ljubav i bol ovde je dato u  formi introspektivne studije svakog od navedenih stanja. S obzirom da je tema stanje, na sadržinskom planu tekst obiluje slikama koje se analitički promišljaju i beleže.  Neprestano Tokinovo zazivanje sopstvenog imena odaje utisak agonije koja svojim razornim dejstvom ništi čovekov identitet do te mere da postaje neophodno da se osnovne činjenice, date rođenjem, utvrđuju u bezizlaznom kolu košmarne stvarnosti koja ne donosi razrešenje patnje. Naprotiv, jedino što je izvesno je budućnost koja nosi novu ulogu u pesnikov život, ulogu ubice. Nemogućnost da se pomiri sa činjenicom da će taj čin ubistva morati da se dogodi, navodi pesnika na zaključak da on mora da ima dobrote koja će se pok

 Pro č itavši nekoliko osvrta na ovogodišnji ž iri i njegov odabir romana za NIN-ovu nagradu, potvrdile su se sve moje zle slutnje i promišljanja o knji ž evnoj sceni danas, ta č nije, o jednoj njenoj frakciji koja je društvene mreže izabrala kao svoj medij putem koga je obznanila svoje mišljenje.  Kao prvo, nemam ništa protiv da bilo ko, č italac, pisac ili kriti č ar iznese svoje negodovanje, neslaganje, protivljenje.  Kao drugo, da biste izneli neko od ovih svojih ose ć anja, potrebno je da ste obavešteni o današnjoj knji ž evnosti, da ste upoznati sa delima koja se ž iriraju, kao i sa (nau čno-književnim) radom samog ž irija.  Nije dovoljno pro č itati samo svoj roman i smatrati ga za najbolji sa jedinim   izgovorom    da ste ga vi napisali.   Nije dovoljno!  Tre ć e, da bi se bilo kom delu pristupilo u svrhu knji ž evne analize, potrebno je mnogo znanja, bilo teorijskog, bilo u vidu istorijskog konteksta. Nepro č itani roman nije mogu ć e vrednovati.  I, mo ž da

Ната ш а Kаса ш , ХОРИЗОНТИ Обимом невелика збирка Хоризонти Ната ш е Kаса ш показује, најприје, као двострук квалитет ауторкину изра ж ену сензитивност и критички однос према себи, свијету , смислу бивствовања. У њој је сензибилитет ж енског писма осјен ч ен иронијом као специфи ч ним за ч ином (“верујем… у никад вољено”, ка ж е се у иницијалној пјесми „ Белина у мени “ . Та пјесма је и ина ч е међу најуспјелијим, сва од напола ч улних, напола апстрактних слика, а сли ч не су јој, према интензитету и осје ћ ајности, оне под бројевима 11 и 12). Збирка је упечатљива, аутентична, на тренутке врло снажна и болна, али без страха од изра ж ене емотивности, која се често намјерно инхибира код наших пјесникиња. Њена насловна одредница, сре ћ но изабрана, метафора је унутра ш ње, духовне топографије лирске хероине. Пут Хоризоната заправо је пејзаж унутрашњих, емотивних хронотопа. Маркирана су тако ва ж на, кљу ч на, преиспитива ч ка мјеста унутра ш њег развоја, поло ж ена у