Natašina Čitaonica

  Čini se da je danas ženski glas u literaturi glasniji i prodorniji no ikad pre. Zahvalna sam što sam idealista (ponekad ) pa mogu da kažem da se u savremenim razmatranjima sve više osvrćemo na autorke i njihov uticaj. Moj trenutni favorit je Danijela Krin i njen roman Požar koji govori o dinamici bračnog života u srednjim godinama. Više od toga, približava nam unutarnja emocionalna previranja u junacima i razotkriva sva prećutna slaganja i ćutanja. Uz nju, ne mogu da se ne osvrnem i na Margaret Atvud i njen roman Život pre čoveka , još jedan antiromantičarski omaž savremenim vezama. Britko, sažeto, bez mnogo fabuliranja, a ipak kao kroz lupu opet posmatramo motive i želje neobičnih likova i njihove veze i pobude. Delfin de Vigan je još jedna autorka snažnog pečata koja ume da psihološki analizira i potkrepljuje svoja ubeđenja u pričama. Prema istinitoj priči , kao i Deca su zakon - romani koji će vas samleti i ostaviti bez daha. Na beletrističkoj strani tek ima sjajnih naslova!

  Leto je prošlo - utisci o pročitamnim knjigama su tu! Polovina je septembra, idealno vreme da se podsetimo naslova koji su obeležili ovo moje leto. Iako nisam uživala u čitanju onoliko koliko sam priželjkivala, ipak ne mogu da se požalim jer kvaliet pročitanog je visok, a to je u stvari i najvažnije.  1.Jezava, Mladen Milosavljević, izdavač: Bedem knjige Žanr: folklorna fantastika Možda niste znali, Jezava je reka koja je imala dva toka, dva početka i dva kraja. Tako i ova knjiga može da se čita i kao roman i kao zbirka priča. Sastoji se od 12 poglavlja, ispričana je u retrospekciji, motivišući nas da kroz kazivanje nađemo koren nesreće i usuda protagonista.Sudbine junaka su isprepletane sa  predanjima i verovanjima, motivom zakopanog blaga - folklorna fantastika u svom najsjajnijem izdanju šapatom priča strašne priče o čoveku, grehu i kazni.  Stil pisanja autora je organski, pitak, uverljiv tako da će vas vratiti u detinjstvo (naročito nas koji smo ovakve priče kao deca upijali) i d

  💓 So many books, so little time! 💓 Ovako bi glasio realni naslov ovog blog posta! Iako januar važi za naajduži mesec, nisam se proslavila što se tiče broja pročitanih knjiga - iako brojke malo znače kada pričamo o književnosti i o uživanju u čitanju. Tu stvari stoje sasvim drugačije, a pročitajte i zašto: 1. Dobre komšije , Matijas Edvardson , izdavač  @laguna_knjige , odličan psihološki triler✅️ Glavni junaci su Mike i Bjanka, bračni par koji se iz užurbanog gradskog života seli u mirno predgrađe. Da li oni od nečega beže i hoće li im idilično naselje doneti mir ili još problema, otkrijte u napetoj priči koja me je prikovala za knjigu! 2. Ne čekaj da oluje prođu i nauči da plešeš na kiši , Veronik Masiježak , izdavač Laguna, čiklit/self help mešavina.☑️ Ovo je jedan od onih romana koji je dobar za opuštanje, jer pruža pregršt motivacionih poruka, lepih opisa i detaljnu sliku života jedne zaposlene devojke. Za moj ukus je nepotrebno prepširan i nerealan. Ali, ako volite da sanjate

  1. Spletkarenje sa sopstvenom dušom - ovaj domaći roman ima "ono nešto" što me svaki put dovede do očajavanja nad sudbinom glavne junakinje Marine. Što više vremena prođe, melanholija koju ova priča nosi je sve dublja (u mom doživljaju), a empatija koju budi sve je veća, pa me i dan-danas rastavi na komade. Ostali romani Marije Jovanović nisu mi ni blizu ovom.💔💔💔 src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEh3T1PcM4uF5zk09Hqs5xduGGoA7b4oHv2MUSy3BcMm7DqW9fy9xEfhAy7OGfIZdh2xQXwnSge9XFAjb_xFIJZA_yeZJXvWSelAJ1iya2m-WJUb72eicLG9Y5UogvL4Kua2pbCNcy01sCn8BZlxqGxfYVukuVq6zB2iq7q1r2nVluaPA64XQ1L5hIFIhA=w208-h320" title="Marija Jovanović Spletkarenje sa sopstvenom dušom" width="208" /> 2. Ostrvo pelikana - još jedan domaći pisac koji je, neočekivano, uspeo da postavi toliko pitanja o nama samima, o sujeti, sebičnosti, moralu, etici, a sve to sa toliko osećajnosti da jednostavno nemate odbranu kad vas neka reč pogodi jer se prepoznate ak

  Letnja rekapitulacija  Novo godi š nje doba, novi č italacki planovi! Za po č etak,  ž elim da vam se izvinim zbog pove ć e pauze u postavljanju sadr ž aja - nemam drugo opravdanje osim toga  š to su ž ivotne okolnosti bile te koje su me omele u redovnom javljanju (odmor, preseljenje u drugu dr ž avu, privikavanje, selidba, opremanje stana, and so on).  I, kao št o se moj ž ivot okrenuo naglava č ke , takav mi je bio i izbor za č itanje: od trilera preko romansi, za č injeno nau č nom fantastikom i misterijom, pa sve do poezije!  Leto je po č elo lepo - u junu sam pro č itala dosta naslova,  š to novih,  š to onih dugo č ekanih da ih provu č em kroz dnevni raspored. Jul je bio po č etak velikih turbulencija i mojih priprema za selidbu, te se nakon preporuke za č itanje romana "Vi ste sigurno rod" nisam ogla š avala.😀 Nakon ovog istorijskog romana sam uspela da zapo č nem "Cenu radosti" Stivena Eriksona, nau č nofantasti č nu pri č u o sudbini č ove č anstva, a

"Vi ste sigurno rod ?" Fransoa-Gijom Loren U potrazi za izgubljenim likom   Ovo je priča o snazi čovekove volje koja se suprotstavlja tišini prohujalog vremena. Priča o jednom zaljubljeniku u istoriju, priča o njegovom traganju i onom neočekivanom što je našao na koncu svog putovanja. Priča počinje slučajnim otkrićem spomen-ploče na par koraka od Sorbone na kojoj piše: „Ovde je pao pokošen nemačkim mecima Žan Kopitović, jugoslovenski rodoljub, 11. marta 1943.“   Njenom postavljanju prisustvovao je i Rene Kasen , dobitnik Nobelove nagrade za mir i utemeljivač Povelje o ljudskim pravima. I tu počinje misterija: ko je Kopitović bio? Pripadnik neke tajne službe? Član Pokreta otpora? Junak ili mali čovek, koji se prosto našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu? Dok se pitanja gomilaju, autor kreće u potragu koja se od traganja za činjenicama brzo pretvara u ličnu misiju .  Dok prelazi iz arhive u arhivu, vapeći za tragom postojanja ovog čoveka koji je zaslužio spomen-obeležje u

    Došlo je i to vreme da pružim šansu još jednom od top 5 pisaca kod nas. Kao što sam izbegavala i Elenu Ferante , tako sam uporno i zaobilazila Bakmana .  U našoj bookstagram zajednici čini mi se da sam videla jedan ili nijedan negativan ili makar suzdržan utisak, što me nikad ne ohrabruje da počnem sa čitanjem nekog romana. Uvek je bolje kad se lome koplja. 😄 Diskusija je uvek znak da ima sadržaja koji može da se tumači na više načina, da je kroz delo sprovedena neka ideja, misao vodilja, dakle, da je pisac imao misiju i poruku koju je želeo da delo prenese. Sve to učvršćuje moje uverenje da neću uludo potrošiti svoje vreme, već da će me čitanje nekog naslova oplemniti, obogatiti, osvežiti...   E, sad, da se vratimo na Bakmana. Ovo je kratka priča koja govori o značaju vremena koje nam je dodeljeno da ga provedemo na ovoj našoj plavoj planeti. Sažeta priča o smislu međuljudskih odnosa, značaju bliskosti i porodice, kao i o empatiji i prihvatanju svojih grešaka. Priča prati