Пређи на главни садржај

Čitam: "Poslednja prilika", Fredrik Bakman


 

 Došlo je i to vreme da pružim šansu još jednom od top 5 pisaca kod nas. Kao što sam izbegavala i Elenu Ferante, tako sam uporno i zaobilazila Bakmana. 

U našoj bookstagram zajednici čini mi se da sam videla jedan ili nijedan negativan ili makar suzdržan utisak, što me nikad ne ohrabruje da počnem sa čitanjem nekog romana. Uvek je bolje kad se lome koplja. 😄 Diskusija je uvek znak da ima sadržaja koji može da se tumači na više načina, da je kroz delo sprovedena neka ideja, misao vodilja, dakle, da je pisac imao misiju i poruku koju je želeo da delo prenese. Sve to učvršćuje moje uverenje da neću uludo potrošiti svoje vreme, već da će me čitanje nekog naslova oplemniti, obogatiti, osvežiti...

 E, sad, da se vratimo na Bakmana. Ovo je kratka priča koja govori o značaju vremena koje nam je dodeljeno da ga provedemo na ovoj našoj plavoj planeti. Sažeta priča o smislu međuljudskih odnosa, značaju bliskosti i porodice, kao i o empatiji i prihvatanju svojih grešaka.

Priča prati teško bolesnog milionera koji je u svojoj gordosti izgubio dodir sa realnošću živeći za uspeh i postignuće, a zaboravljajući porodicu. Sad, kad se nalazi na kraju života, žali za propuštenom prilikom da uspostavi vezu sa sinom i da mu život učini boljim. On upoznaje i devojčicu zbog koje će se zapitati šta je spreman da da ako bi mogao da ispravi greške koje je pravio.

Ovih osamdesetak stranica sam zaista brzo pročitala. Stilom me malo podseća i na Koelja, možda zbog jezgrovitosti priče i toga šta je sve uspeo da upakuje u tako malo teksta. Jednostavan jezik, emotivna priča i veoma dobro sprovedena metafora Smrti koja ovaploćena šeta poput senke kroz roman su dovoljan razlog da planiram šta ću sledeće uzeti da pročitam. Možda Čovek po imenu Uve? Šta vi mislite?


Natašina Čitaonica 2021. © Natasa Kasas

Pratite na mrežama: Instagram   Facebook


Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Imam poklon za sve vas na Knjižičica online prodavnici!

  Imam poklon za sve vas! Koliko često se zapitate koji bi bio najlepši poklon za knjigoljupca? Na društvenim mrežama smo često komentarisali da, pored knjige, retko naiđemo na mesto gde možemo naći i po još koju sitnicu, tematski uklopljenu ili makar lepo upakovanu uz omiljeni roman. Još ako naručujete onlajn jer nemate vremena da obilazite deset prodavnica, knjižara i šopova da biste sve lepo upakovali, onda ste zasigurno u velikom problemu! Do skoro biste morali da naručujete barem sa tri različita sajta, a to onda nije ni praktično niti vam štedi vreme (dok dočekate sve tri porudžbine). Srećom, razvojem popularnog bukstagrama, to jest posebne zajednice knjiških moljaca na Instagramu koja je u poslednjih dve godine ekspodirala, i izdavači su uspeli da pronađu šta je sadržaj koji bolno nedostaje njihovim prodajnim mestima. Jer, kao što se ne bojimo da kažemo iskreno mišljenje o pročitanom, tako nam nije problem ni da ukažemo na nedostatke izdavačima. Naprotiv, srećni smo što se ...
Постави коментар
Прикажи све

Čitam: Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saop...
Постави коментар
Прикажи све

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i kra...
Постави коментар
Прикажи све