Čitam: "Poslednja prilika", Fredrik Bakman

Došlo je i to vreme da pružim šansu još jednom od top 5 pisaca kod nas. Kao što sam izbegavala i Elenu Ferante, tako sam uporno i zaobilazila Bakmana.

U našoj bookstagram zajednici čini mi se da sam videla jedan ili nijedan negativan ili makar suzdržan utisak, što me nikad ne ohrabruje da počnem sa čitanjem nekog romana. Uvek je bolje kad se lome koplja. 😄 Diskusija je uvek znak da ima sadržaja koji može da se tumači na više načina, da je kroz delo sprovedena neka ideja, misao vodilja, dakle, da je pisac imao misiju i poruku koju je želeo da delo prenese. Sve to učvršćuje moje uverenje da neću uludo potrošiti svoje vreme, već da će me čitanje nekog naslova oplemniti, obogatiti, osvežiti...

E, sad, da se vratimo na Bakmana. Ovo je kratka priča koja govori o značaju vremena koje nam je dodeljeno da ga provedemo na ovoj našoj plavoj planeti. Sažeta priča o smislu međuljudskih odnosa, značaju bliskosti i porodice, kao i o empatiji i prihvatanju svojih grešaka.

Priča prati teško bolesnog milionera koji je u svojoj gordosti izgubio dodir sa realnošću živeći za uspeh i postignuće, a zaboravljajući porodicu. Sad, kad se nalazi na kraju života, žali za propuštenom prilikom da uspostavi vezu sa sinom i da mu život učini boljim. On upoznaje i devojčicu zbog koje će se zapitati šta je spreman da da ako bi mogao da ispravi greške koje je pravio.

Ovih osamdesetak stranica sam zaista brzo pročitala. Stilom me malo podseća i na Koelja, možda zbog jezgrovitosti priče i toga šta je sve uspeo da upakuje u tako malo teksta. Jednostavan jezik, emotivna priča i veoma dobro sprovedena metafora Smrti koja ovaploćena šeta poput senke kroz roman su dovoljan razlog da planiram šta ću sledeće uzeti da pročitam. Možda Čovek po imenu Uve? Šta vi mislite?

Natašina Čitaonica 2021. © Natasa Kasas

Pratite na mrežama: Instagram Facebook

Коментари

Популарни постови са овог блога

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice. Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Прикажи све

Čitam: Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić Ostrvo pelikana, Miodrag Majić ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju

Прикажи све

Čitam: Deca zla, Miodrag Majić

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“ Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović. Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska. Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela

Прикажи све

Natašina Čitaonica

Претражи овај блог