Natašina Čitaonica

  Da li ste se ikad zapitali ko su ti likovi što prelaze na crvenom na semaforima uz strašnu škripu guma? Ko su ti ljudi koji žive u našem komšiluku na poslednja tri sprata zgrade? Da, oni za koje vam je komšinica rekla da je bolje da se sklanjate ako ih sretnete na hodniku? Kako izgleda taj paralelni svet u kome žive i šta zapravo stoji iza afera, laži, kriminala, ispiranja mozgova, doznajemo iz perspektive Dragiše, jednog od nosilaca krvotoka ovog bolesnog društvenog ustrojstva, a na čijim se periferijama toka nalaze javne figure čiji je jedini zadatak da mnjenju plasiraju upristojenu sliku stvarnog stanja.   Dragiša živi visoko pozicioniran u tom svetu, hladnokrvan je i beskompromisan. Ipak, brzo zaključujemo da u njemu mora da postoji i nešto ljudsko, nešto što pati i gnuša se niskosti tog sveta, jer su mu potrebne neverovatne količne psihoaktivnih supstanci da bi mogao da podnese kreature kao sto su Hromozom, Helijum ( sva imena su užasno slikovita, ne bih da kvarim ugođaj pr

Šta biste uradili da vam se u jednom danu desi da ostanete bez posla, dečka i stana?  Aleksandra Poter, majstor chicklit-a, ovoga puta nas vodi od Londona do Los Anđelesa u interesantnoj priči glavne junakinje Frenki na njenom putu od nervnog sloma do nalaženja svega onog što je od života želela.  Kad upozna Rajlija, koji je sušta suprotnost svemu što je mislila da joj se dopada kod muškarca, vožnja može da počne. Idealan roman za sve one koji vole lagano opuštanje uz umerenu dozu uzbuđenja smeštenu u dekor užurbanog, blistavog, a ponekad i surovog LA- a. Kao što znate, od ove vrste proze ne možemo očekivati vrhunski tekst ni mudrost, a ni da će ostaviti naročito dubok utisak ni na dan, kamoli na život.  Razlog iz kog ipak volimo da ih čitamo je u tome što nas lakom naracijom brzo izmeste u neki drugačiji svet koji manje-više pravolinijski vodi do hepienda, leptirića i šljokica. Pa se poneka svetlucava tufnica zakači i za nas. 😃 Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mre

  Ne mogu se rješiti odgoja. Naslijedio sam neprijatelje za cijeli život prije nego sam stekao ijednog prijatelja. Slušao sam kako se umire prije nego sam postao svjestan života. Uvučen sam u neke stare razmirice i sad nemam izbora. Oprost ne mogu tražiti niti dati. Toliko je jednostavno stvoriti usamljenog čovjeka. Htio bih biti luđak, čudak koji u znak prosvjeda jede cvijeće na glavnom trgu, htio bih cijelom svijetu objaviti neki nježan, nepredvidiv rat. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Klikom na ovaj link naručite zbirku poezije Horizonti Nataše Kasaš Foto: Pixababy.com

U okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz  trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog - čuvenu zbirku velike pesnikinje "Tražim pomilovanje". Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, "Tražim pomilovanje", i zaključili da se "vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj". Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi "na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka". Tako glasi današnje skandalozno obaveštenje koje smo dobili od zvaničnika, koje je krajem dana preinačeno u pojašnjenje da se govori o radnoj verzij

Мене у јатима напуштају речи   Сад више нема таме у коју нисам сишо по своје злато. Наг и сиромашан падам у провалију. Све познато и драго трампих за непознато унапред славећи своју погибију.   Зидару је лако: кад му је тешко куће зида. Лекару још лакше: када је болестан људе лечи. Мени је најтеже љубави моја чиста – мене у јатима напуштају речи. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Klikom na link naručite zbirku Horizonti Nataše Kasaš

TIŠINA Svako tvoje sećanje Počinje tišinom. Ona je takođe zvuk. I šamani i naučnici tvrde da postoji Uprkos tome što je niko od smrtnih duša Ne može čuti. Nemaš nedoumica u vezi sa tim – čuo si je Kad god se med cedio sa kašike Nazad u teglu. Nevolje su stigle malo kasnije. Kad si spoznao da gudalo želje Kojim ostavljaš trag iza sebe Remeti jedinu mogućnost Večnog trajanja. Jer svaka tvoja reč Odlaže konačno razrešenje I daje skroman doprinos beskrajnom nizu Propuštenih prilika. (Iz rukopisa „Prazna gnezda“) Radoslav Milenković Klikom na link naručite zbirku Horizonti Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :        Instagram Facebook

Na početku uvođenja mera izolacije i karantina, tj. na početku vanrednog stanja, pomislila sam: Ma, svejedno! Čak sam i naglas rekla: Sad imam legitiman izgovor za neviđanje, nesusretanje, nešetanje, za ćutanje. U nekoj vrsti samovoljne izolacije sam odavno jer mi, jednostavno, tako prija. Ne znam da li to ima veze sa onom floskulom koja se često na društvenim mrežama citira i potpisuje imenima raznih psihologa da je za samoću, osamu, potrebno da se osećamo dobro u svojoj koži - sa svojim mislima. Nije da još uvek ne varim košmarne događaje iz prethodne godine i nije sve cveće i proleće i nisam bez mana i problema, ali, ipak, volim kad sam sama. Iz tog mi razloga nije teško pala ta najava prvih dana marta da ćemo verovatno neko vreme morati da provodimo tako da smanjimo viđanja s porodicom i prijateljima i da se okrenemo sebi i svom domu. Sasvim slučajno, tih prvih dana marta je bilo vreme da se ode u nabavku. Napunila sam korpu, onu običnu, što se drži u ruci, i naišla na prenera

U vreme vanrednog stanja sam učestvovala u projektu #OstaniKodKuće koji je osmislila moja nekadašnja koleginica iz Ekonomsko-trgovinske škole Marina Zlatanović. Želele smo da na lep način i uz empatiju pošaljemo motivišuću poruku svima koji se osećaju uplašeno, zbunjeno, izgubljeno.  Pogledajte video koji sam u tu svrhu pripremila.   Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Kliknite na link i naručite zbirku poezije Horizonti

Zagrljaj iznutra Danas sam izašla na ulicu i prvi put od kako je uvedeno vanredno stanje uputila se u jedan market, udaljen dvadesetak minuta hoda od mog stana. Koliko je čudesan osećaj biti na ulici, to sigurno ovih dana najbolje znaju penzioneri. Koliko je teško privići se na realnost u kojoj smo prekriveni maskama i rukavicama, u kojoj zaobilazimo jedni druge na propisanoj razdaljini, to znamo svi. Hodam, a ne verujem da hodam. Skinem masku i pravim se da je sve u redu. Treba mi da osetim taj vazduh, udare vetra na raskrsnicama. Još sam i pomislila: Evo, bar da se sećam ulice i slobode narednih šezdeset sati. Koliko je to bolesno? Čovek je biće slobode. Svest i duh ove planete. Priroda je ćudljivo božanstvo. Rukavice sam stavila tek kad sam bila pred marketom. Skinula ih tek kad sam došla u stan, uz veliko olakšanje. Ima nešto i u utočištima koja smo gradili za sebe. Ima nešto i u nama, pitomo i stidljivo, što nas je čekalo, da ga se prisetimo. I svemu tome je potrebna za

  Sajam knjiga u doba korone   Sajam knjiga u Novom Sadu je prilika da na štandovima malih i velikih izdavača ugledate knjige koje inače u klasičnoj knjižari nikad ne biste pronašli. Isto tako možete da zaboravite na velike popuste, pre ćete naići na male popuste skupljih izdanja, ili na knjige nepoznatih autora za 100 dinara               (doduše, i nekih već ustaljenih naslova upitnih prevoda).  Ni ove godine nije bilo klasičnih akcija 2 za 399, 5 za 999, ali, na moje veliko iznenađenje, uz kupljenog Tabaševića sam dobila kupku. 😄 Bezuspešno sam pokušavala da nađem neko kvalitetno izdanje Danila Kiša ( uspela da nađem neki skroman pokušaj tvrdog poveza) i onda otišla baš na štand malog izdavača i tamo odabrala još jednu knjigu, čisto radi podrške. Otišla sam u subotu pre podne (ovo je možda trebalo na početku da kažem), svesno odustavši od toga da sretnem Trejsi Ševalije, dajući prednost manjoj gužvi i pregledanju svih tih knjiga na miru. Devojku sa bisernom minđušom ,

One Art BY ELIZABETH BISHOP The art of losing isn’t hard to master; so many things seem filled with the intent to be lost that their loss is no disaster. Lose something every day. Accept the fluster of lost door keys, the hour badly spent. The art of losing isn’t hard to master. Then practice losing farther, losing faster: places, and names, and where it was you meant to travel. None of these will bring disaster. I lost my mother’s watch. And look! my last, or next-to-last, of three loved houses went. The art of losing isn’t hard to master. I lost two cities, lovely ones. And, vaster, some realms I owned, two rivers, a continent. I miss them, but it wasn’t a disaster. —Even losing you (the joking voice, a gesture I love) I shan’t have lied. It’s evident the art of losing’s not too hard to master though it may look like (Write it!) like disaster. na ovom linku naručite svoj potpisani primerak zbirke Horizonti Natašina Č

A boy told me if he roller-skated fast enough his loneliness couldn’t catch up to him, the best reason I ever heard for trying to be a champion. What I wonder tonight pedaling hard down King William Street is if it translates to bicycles. A victory! To leave your loneliness panting behind you on some street corner while you float free into a cloud of sudden azaleas, pink petals that have never felt loneliness, No matter how slowly they fell. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook

Места која волимо Места која волимо постоје само по нама, Разорен простор само је привид у сталном времену, Места која волимо не можемо напустити, Места која волимо заједно, заједно, заједно, Па зар је ова соба соба или је загрљај, И шта је под прозором; улица или године? А прозор, то је само отисак прве кише Коју смо разумели која се стално понавља, И овај зид не међи собу, него можда ноћ У којој син се покрену у крви твојој заспалој, Син као лептир од пламена у соби твојих огледала, Ноћ кад си била уплашена од своје светлости, И ова врата воде у било које поподне Које их надживљује, заувек насељено Обичним твојим кретњама, када си улазила, Као ватра у бакар, у моје једино памћење; Кад одеш, простор за тобом склапа се као вода, Немој се освртати: ничег ван тебе нема, Простор је само време на други начин видљиво, Места која волимо не можемо напустити. naručite zbirku Horizonti klikom na ovaj link Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mreža

Neporažen Iz dubine tame što me prekriva, crne kao bezdan, s kraja na kraj, zahvaljujem bogovima, koji god da su, za moju nepokornu dušu. U razjarenim čeljustima sudbine nisam ni trepnuo ni zaplakao; Od batinanja usuda, glava mi je krvava, ali nesagnuta. Izvan ovog sveta gneva i suza ne nazire se ništa osim strašne senke, ali pretnja koju nosi vreme zateći će me bez straha. Nije važno koliko je uzan prolaz, koliko je teška konačna presuda, ja sam gospodar svoje sudbine: ja sam kapetan moje duše. Vilijam Ernest Henli,  britanski pesnik, književni kritičar i urednik koji je svetu prvi predstavio Radjarda Kiplinga, Herberta Džordža Velsa i Vilijama Batlera Jejtsa. Natašina Čitaonica 2019.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook ovde naručite zbirku Horizonti Natase Kasas ovde naručite online zbirku Horizonti Nataše Kasaš Ovde naručite potpisani primerak zbirke Horizonti Nataše Kasaš

Ната ш а Kаса ш , ХОРИЗОНТИ Обимом невелика збирка Хоризонти Ната ш е Kаса ш показује, најприје, као двострук квалитет ауторкину изра ж ену сензитивност и критички однос према себи, свијету , смислу бивствовања. У њој је сензибилитет ж енског писма осјен ч ен иронијом као специфи ч ним за ч ином (“верујем… у никад вољено”, ка ж е се у иницијалној пјесми „ Белина у мени “ . Та пјесма је и ина ч е међу најуспјелијим, сва од напола ч улних, напола апстрактних слика, а сли ч не су јој, према интензитету и осје ћ ајности, оне под бројевима 11 и 12). Збирка је упечатљива, аутентична, на тренутке врло снажна и болна, али без страха од изра ж ене емотивности, која се често намјерно инхибира код наших пјесникиња. Њена насловна одредница, сре ћ но изабрана, метафора је унутра ш ње, духовне топографије лирске хероине. Пут Хоризоната заправо је пејзаж унутрашњих, емотивних хронотопа. Маркирана су тако ва ж на, кљу ч на, преиспитива ч ка мјеста унутра ш њег развоја, поло ж ена у