Zagrljaj iznutra |
Danas sam
izašla na ulicu i prvi put od kako je uvedeno vanredno stanje uputila se u
jedan market, udaljen dvadesetak minuta hoda od mog stana. Koliko je čudesan
osećaj biti na ulici, to sigurno ovih dana najbolje znaju penzioneri. Koliko je
teško privići se na realnost u kojoj smo prekriveni maskama i rukavicama, u
kojoj zaobilazimo jedni druge na propisanoj razdaljini, to znamo svi.
Hodam, a ne
verujem da hodam. Skinem masku i pravim se da je sve u redu. Treba mi da osetim
taj vazduh, udare vetra na raskrsnicama. Još sam i pomislila: Evo, bar da se
sećam ulice i slobode narednih šezdeset sati. Koliko je to bolesno? Čovek je
biće slobode. Svest i duh ove planete. Priroda je ćudljivo božanstvo.
Rukavice sam
stavila tek kad sam bila pred marketom. Skinula ih tek kad sam došla u stan, uz
veliko olakšanje. Ima nešto i u utočištima koja smo gradili za sebe. Ima nešto i
u nama, pitomo i stidljivo, što nas je čekalo, da ga se prisetimo. I svemu tome
je potrebna zaštita. Izolacija od suvišnog. Zagrljaj iznutra.
Natašina
Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš
Коментари
Постави коментар