Natašina Čitaonica

OLUJNI BEDEM, Dejan Stojiljković   Olujni bedem – Duge no ći i crne zastave #2     Olujni bedem je nastavak priče o    vitezovima Reda Zmaja , o sudbinama malih ljudi koje je zahvatila oluja ratnih zbivanja, o opsadi grada Niša i bici na Pločniku. Ne znam zašto sam na nekoliko strana čula da se mnogima više dopao 1.deo serijala. Meni se Olujni bedem činio ujednačenijim, i, iako sadrži i opsadu Niša i bitku na Pločniku stekla sam utisak da je mnogo dinamičniji, ali i sadržajniji. Opisi sukoba su filmični, čitljivi (često imam problem da se zagubim u odgonetanju toga gde je kome oružje, a gde glava, što se ovde nije desilo – savršeno slikovito ali i precizno i jasno postavljene scene). Pored likova kneza Lazara i sultana Murata, pratimo i razvoj ljubavne priče između Toplice Milana i Dostane, a tu je i moralna kriza Miloša Obilića iz koje niče i ona ideja da, poput Ahila, učini podvig na bojnom polju pre nego što dušu preda večnosti. Nažalost, nije se ispunilo očekivanje da nam b

Duge noći i crne zastave  Duge noći i crne zastave    Dobrodo šli u nastavak čitanja ovog golemog poduhvata o najvećem srpskom porazu. Iako sam načela ovaj, za sada, triptih natraške (jer sam i ja verni predstavnik svog naroda, pa ne umem sve po redu i običaju), mogu reći da se u čitanju taj iskorak ne oseća. Likovi su nam svima poznati, kao i istorijski kontekst.  U romanu Duge noći i crne zastave    Dejan Stojiljković se bavi tematikom osmanlijskog nadiranja u srpske zemlje koje započinje osvajanjem Pirota 1386. godine. Pored toga, bliže se upoznajemo sa ličnošću kneza Lazara i sa trojicom junaka Toplicom Milanom, Ivanom Kosančićem i Milošem Obilićem , kao i sa Markom Kraljevićem (Mrnjavčevićem ). Turski osvajač, Murat , je prikazan kroz odnos sa svojim sinovima Jakubom i Bajazitom , kao i kroz brojne dijaloške linije sa Edhemom , sultanovim dervišem od poverenja.  Radnja romana je jednostavna. Pratimo nekoliko paralelnih tokova koji se brzo smenjuju. Jedan od njih je i lik Lazara

Dukat za lađara Dejan Stojiljković  Tre ća u petoknjižju Duge noći i crne zastave , novela Dukat za lađara  stoji, kako Dejan Stojiljković kaže, da upotpuni priču sme štenu u daleku prošlost (u romanima Duge noći i crne zastave  i Olujni bedem ). Epski junaci kosovskog ciklusa i natprirodna bića iz narodnog predanja vode u atmosferu fantastičnog i onostranog.  Nešto je u vazduhu. U ljudskim dušama je strah. Senke su sve tamnije, svako znamenje je zloslutno, a božja volja je zamagljen pojam koji se raspršuje pred strepnjom i neminovnošću velike nesreće koja će se nadviti nad srpski narod. Pagansko i hrišćansko se prepliću, isto kao i vera i sujeverje: u središtu priče je mlada Đurđija koja ustaje iz sveta mrtvih, a protagonista je Ivan Kosančić koji je tu da izvrši „side quest“ i da se suprotstavi Zlu.  Dejan Stojiljković lakom prozom vodi čitaoca kroz ovu pitku mešavinu žanrova. Legenda oživljava pred našim očima, kao i Kosančićev lik koji u sebi sadrži sve osobine junaka kakvog pa