Natašina Čitaonica

  🤯 Ne sećam se kada je neki roman podigao toliko prašine kao ovaj. Doduše, nije sam roman privukao ogromnu pažnju, već nespretno osmišljena marketinška kampanja u njegovoj promociji, i to samo nekoliko dana nakon fijaska sa Extreme intimo  pogrešno plasiranom novom linijom veša sa "body positvity" porukom spota nakon čega se ispostavilo da ipak nije trebalo to da bude u pitanju (jer ipak, svako je savršen ali do XL veličine). Uzgred sam prokomentarisala da je onda slogan trebalo da glasi " no filter " ili slično, što su oni oberučke prihvatili i ubacili kao poruku u narednoj video reklami.😓 🙈I sad, na talasu opšte feminističke pobune protiv toga da se bilo kome mogu postavljati uslovi da bi bio savršen, prihvaćen isl, pojavljuje se darivanje na Laguninom Instagram profilu  knjige u kome opet žene treba da napišu recept za savršenu suprugu. Učestvovala sam rekavši da bi i onaj koji traži savršenstvo morao da bude isto tako savršen - jer kako bi drugačije prošao

    Evo jednog romana koji bih prema sadr žaju sinopsisa uvrstila u ljubavne romane, ali nakon čitanja mogu da kažem da je on više od toga. Kolin Huver sam počela da čitam „unatraške“, od njenog trilera Verit i preko Surove ljubavi do Sa nama se završava i ne mogu da ne primetim da ona zaista uspeva da kroz klišetiranu osnovnu radnju provuče poprilično zahtevne teme. Još jedna stvar koja se lako uočava je to da njeni junaci često prolaze kroz različite traume. Na tim traumama ona gradi njihovu motivaciju, što je neophodan uslov za razumevanje ponašanja i postupaka likova.   Lili Blum , glavna junakinja ove priče, dolazi iz porodice u kojoj je otac fiziči i psihički zlostavljao majku. Priča o Lili se odvija u dva pravca: jedno poglavlje je posvećeno prošlosti, a jedno sadašnjosti. Prošlost punu nasilja joj je činio podnošljivom Atlas , njena idilična mladalačka ljubav, koja se prekida njegovim preseljenjem u Boston. U sadašnjosti, i Lili je u Bostonu, ona ostvaruje svoj poslovni s

    Došlo je i to vreme da pružim šansu još jednom od top 5 pisaca kod nas. Kao što sam izbegavala i Elenu Ferante , tako sam uporno i zaobilazila Bakmana .  U našoj bookstagram zajednici čini mi se da sam videla jedan ili nijedan negativan ili makar suzdržan utisak, što me nikad ne ohrabruje da počnem sa čitanjem nekog romana. Uvek je bolje kad se lome koplja. 😄 Diskusija je uvek znak da ima sadržaja koji može da se tumači na više načina, da je kroz delo sprovedena neka ideja, misao vodilja, dakle, da je pisac imao misiju i poruku koju je želeo da delo prenese. Sve to učvršćuje moje uverenje da neću uludo potrošiti svoje vreme, već da će me čitanje nekog naslova oplemniti, obogatiti, osvežiti...   E, sad, da se vratimo na Bakmana. Ovo je kratka priča koja govori o značaju vremena koje nam je dodeljeno da ga provedemo na ovoj našoj plavoj planeti. Sažeta priča o smislu međuljudskih odnosa, značaju bliskosti i porodice, kao i o empatiji i prihvatanju svojih grešaka. Priča prati

                                    Ovo je jedan od onih romana posle kojih imate utisak da se sve oko vas vrti i kome ša u vrtlogu sumnji, straha i užasa. Odličan psihološki triler koji obiluje atmosferom jeze koja se kroz razvoj radnje produbljuje dok ne postane opipljiva i dok ne zahvati i čitaoca. Svakako vam ne gine grozničavo čitanje, letenje preko stranica i grickanje noktiju dok pokušavate da saznate ko je zapravo negativac, ima li uopšte pozitivca i šta se u stvari i desilo. Potpuno pomračenje uma.. Radnja prati tek nekoliko likova, Louen Ešli , neafirmisanu spisateljicu koju angažuje Džeremi Kroford da završi popularni serijal njegove supruge Veriti . Veriti to ne može da učini jer je zbog saobraćajne nesreće prikovana za krevet, ali boravi u porodičnoj kući gde stiže i Louen da istraži rukopise i beleške u njenoj radnoj sobi. Kada među beleškama naiđe i na autobiografiju koja otkriva mračna priznanja slavne autorke, zlokobna atmosfera obuzima kuću, Louenine misli i r

  Kada sam, nakon mnogo godina apstinencije od čitanja krimi triler romana kupila   Musoov „Zov anđela “ , nisam imala naročito velika očekivanja. To sam i dobila: interesantan zaplet, jednostavan stil, malo uzbuđenja i knjigu koja se čita za dan. Inspirisana tom idejom (iako u mom prikazu možete pročitati da sam i na njega imala zamerke), poželela sam da pročitam još nešto u tom stilu, da me relaksira od snažnih romana kao što su „Došljaci “ i „ Očevi i oci “ . Roman počinje in medias res : Rafael je na romantičnom putovanju sa svojom novom verenicom Anom . Idila se iznenada prekida kada mu ona otkrije mračnu tajnu nakon čega on bezglavo istrčava iz vile u kojoj su odseli. Kada malo dođe sebi i shvati (!?) da bi možda ipak trebalo da pruži Ani šansu da objasni šta je zapravo pozadina priče koju krije  fotografija koju mu je pokazala,  on se vraća na mesto gde su započeli svađu i tu shvata da je Ana nestala bez traga. Roman na dalje predstavlja Rafaelovu potragu za Anom kojoj s

  Čitam: Došljaci, Milutin Uskoković   Ne bih da pravim spojlere, pa ću se najpre držati svojih utisaka nakon što sam pročitala roman. Ovo je jedno od onih dela u kojima pisac nije škrtario na širini pripovedanja. U fokusu je ljubavni par koji čine Zorka i Miloš. Oni su pritisnuti osudom malograđanske okoline i iz tog razloga u svojoj ljubavi ne mogu da uživaju slobodno. Prinuđeni su da se kriju od radoznalih očiju, suvišnih pitanja, a i svojih najbližih.  Takođe, Uskoković nam je pružio šansu da se upoznamo sa još jednim likom, po mom mišljenju, glavnim likom ove priče, a to je Beograd. Ne sećam se kada sam poslednji put srela tako deskriptivan stil, oslobođen usiljenih pokušaja da se po svaku cenu proizvede neočekivani efekat, gde je suviše očigledno da se pisac izgubio u silnoj želji da fascinira čitaoca. Na neke pasuse sam se vraćala iznova i iznova, jednostavno mi je bilo potrebno da još jednom doživim te krupne pahulje koje padaju Dušanovom ulicom ili da osetim blistave zrake