Пређи на главни садржај

U susret Danu žena: naše omiljene autorke


 Čini se da je danas ženski glas u literaturi glasniji i prodorniji no ikad pre. Zahvalna sam što sam idealista (ponekad😅) pa mogu da kažem da se u savremenim razmatranjima sve više osvrćemo na autorke i njihov uticaj.


Moj trenutni favorit je Danijela Krin i njen roman Požar koji govori o dinamici bračnog života u srednjim godinama. Više od toga, približava nam unutarnja emocionalna previranja u junacima i razotkriva sva prećutna slaganja i ćutanja.

Uz nju, ne mogu da se ne osvrnem i na Margaret Atvud i njen roman Život pre čoveka, još jedan antiromantičarski omaž savremenim vezama. Britko, sažeto, bez mnogo fabuliranja, a ipak kao kroz lupu opet posmatramo motive i želje neobičnih likova i njihove veze i pobude.

Delfin de Vigan je još jedna autorka snažnog pečata koja ume da psihološki analizira i potkrepljuje svoja ubeđenja u pričama. Prema istinitoj priči, kao i Deca su zakon - romani koji će vas samleti i ostaviti bez daha.

Na beletrističkoj strani tek ima sjajnih naslova!

Emili Henri, sjajna u romcom žanru, nežna, romantična, ali ne samo to. Sviđa mi se početak romana Ne brini za sutra i to kako opisuje stvaralačku muku.

Simona Arnstet je švedska autorka koja ne propušta priliku da se bavi i aktivizmom i da ukaže na mizoginiju, rasizam, nejednakosti i licemerje društva.

Da ne zaboravim na Kolin Huver! Divim se njenoj sposobnosti da napiše i Veriti, tako mračan triler, a da onda čitam Surovu ljubav, (ipak netipičan) ljubavni roman.

Podsetimo se još: Radmila Petrović, Milica Špadijer, Rumena Bužarovska, Lana Bastašić, Sanja Savić Milosavljević... Sve su to imena koja obogaćuju književni prostor i kojima vredi ukazati poverenje i posvetiti vreme!

Književnost je ženskog roda!

Natašina Čitaonica 2023. © Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram   Facebook Goodreads

Ознаке

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Imam poklon za sve vas na Knjižičica online prodavnici!

  Imam poklon za sve vas! Koliko često se zapitate koji bi bio najlepši poklon za knjigoljupca? Na društvenim mrežama smo često komentarisali da, pored knjige, retko naiđemo na mesto gde možemo naći i po još koju sitnicu, tematski uklopljenu ili makar lepo upakovanu uz omiljeni roman. Još ako naručujete onlajn jer nemate vremena da obilazite deset prodavnica, knjižara i šopova da biste sve lepo upakovali, onda ste zasigurno u velikom problemu! Do skoro biste morali da naručujete barem sa tri različita sajta, a to onda nije ni praktično niti vam štedi vreme (dok dočekate sve tri porudžbine). Srećom, razvojem popularnog bukstagrama, to jest posebne zajednice knjiških moljaca na Instagramu koja je u poslednjih dve godine ekspodirala, i izdavači su uspeli da pronađu šta je sadržaj koji bolno nedostaje njihovim prodajnim mestima. Jer, kao što se ne bojimo da kažemo iskreno mišljenje o pročitanom, tako nam nije problem ni da ukažemo na nedostatke izdavačima. Naprotiv, srećni smo što se ...
Постави коментар
Прикажи све

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i kra...
Постави коментар
Прикажи све

Čitam: Deca zla, Miodrag Majić

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“  Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović.  Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska.  Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se r...
Постави коментар
Прикажи све