Čitam: "Vi ste sigurno rod?", Fransoa-Gijom Loren

"Vi ste sigurno rod?" Fransoa-Gijom Loren

U potrazi za izgubljenim likom

Ovo je priča o snazi čovekove volje koja se suprotstavlja tišini prohujalog vremena. Priča o jednom zaljubljeniku u istoriju, priča o njegovom traganju i onom neočekivanom što je našao na koncu svog putovanja.

Priča počinje slučajnim otkrićem spomen-ploče na par koraka od Sorbone na kojoj piše: „Ovde je pao pokošen nemačkim mecima Žan Kopitović, jugoslovenski rodoljub, 11. marta 1943.“

Njenom postavljanju prisustvovao je i Rene Kasen, dobitnik Nobelove nagrade za mir i utemeljivač Povelje o ljudskim pravima. I tu počinje misterija: ko je Kopitović bio? Pripadnik neke tajne službe? Član Pokreta otpora? Junak ili mali čovek, koji se prosto našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu?

Dok se pitanja gomilaju, autor kreće u potragu koja se od traganja za činjenicama brzo pretvara u ličnu misiju.

Dok prelazi iz arhive u arhivu, vapeći za tragom postojanja ovog čoveka koji je zaslužio spomen-obeležje u velikom Parizu, dok ga iz mraka potpune tišine na momente obasja svetlo novog traga, neizbežno je da u ovaj tekst uplovi i po koja refleksija iz privatnog života pisca. Suptilno, sa dozom humora i samokritike - nepretenciozno, ostavljeno nam je par odmorišta na strmom usponu ka otkrivanju tajni koje se kriju iza imena Jovana Kopitovića. Fascinantno u ovom romanu je to što, kako lutanje odmiče, tako se povlače i čudesne paralele između piščevog života i života Kopitovića. Kao da je sve bilo zapisano negde u zvezdama. Čitajući ove stranice, ponovo mi se vratila vera u to da ništa nije slučajno i da u prst sudbine nikada ne treba da sumnjamo.

Fransoa-Gijom Loren se otiskuje na put koji ga vodi do Brčela, gde se upoznaje sa Kopitovićevim potomcima, a zatim odlazi i u Makedoniju i Albaniju, prelazeći istu putanju kao i Kopitović nekoliko decenija ranije. Cela staza koju je prešao naposletku postaje i put samospoznaje i zaceljenja, jednako emocionalno koliko i saznajno iskustvo.

Bez sumnje će u ovom romanu najviše uživati ljubitelji istorije.

Autor je ovde realno prikazao kako se i kome obratiti ako su vam potrebni neki podaci. Verujem da će i mnoge od vas inspirisati da možda krenete i u neku svoju ličnu potragu.

Ja ću ostati zauvek oduševljena i zahvalna ovom upornom, sentimentalnom i nadahnutom čoveku koji je sa toliko želje i volje odškrinuo vrata istorije i tamo otrio jedan skriveni lik sa ironičnim smeškom.

To je baš onako kako zamišljam da nas sudbina posmatra dok se opiremo na putu koji nam je zacrtan. Ili možda samo predložen..?

„Sudbina je novčić koji se kotrlja dok ne počne da okleva. Pismo označava pad u ništavilo, a glava obezbeđuje sećanje potomaka.“

„Stvarnost treba zaslužiti, ona je škrta, dosadna, džangrizava, i može da ponudi ono što zaista ima.“

Natašina Čitaonica 2021. © Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram Facebook Goodreads

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice. Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Прикажи све

Čitam: Deca zla, Miodrag Majić

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“ Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović. Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska. Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela

Прикажи све

Kamij Lorans, Mogla bih to biti ja - preporuka za čitanje

Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene. Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece. Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv

Прикажи све

Natašina Čitaonica

Претражи овај блог