"Vi ste
sigurno rod?" Fransoa-Gijom
Loren
U
potrazi za izgubljenim likom
Ovo je
priča o snazi čovekove volje koja se suprotstavlja tišini prohujalog vremena. Priča
o jednom zaljubljeniku u istoriju, priča o njegovom traganju i onom
neočekivanom što je našao na koncu svog putovanja.
Priča počinje slučajnim otkrićem spomen-ploče na par koraka od Sorbone na kojoj piše: „Ovde je pao pokošen nemačkim mecima Žan Kopitović, jugoslovenski rodoljub, 11. marta 1943.“
Njenom postavljanju prisustvovao je i Rene Kasen, dobitnik Nobelove nagrade za mir i utemeljivač Povelje
o ljudskim pravima. I tu počinje misterija: ko je Kopitović bio? Pripadnik neke tajne službe? Član Pokreta otpora? Junak
ili mali čovek, koji se prosto našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu?
Dok se pitanja gomilaju, autor kreće u potragu koja se od traganja za činjenicama brzo pretvara u ličnu misiju.
Dok prelazi iz arhive u arhivu, vapeći za
tragom postojanja ovog čoveka koji je zaslužio spomen-obeležje u velikom
Parizu, dok ga iz mraka potpune tišine na momente obasja svetlo novog traga,
neizbežno je da u ovaj tekst uplovi i po koja refleksija iz privatnog života
pisca. Suptilno, sa dozom humora i samokritike - nepretenciozno, ostavljeno nam
je par odmorišta na strmom usponu ka otkrivanju tajni koje se kriju iza imena Jovana Kopitovića. Fascinantno u ovom
romanu je to što, kako lutanje odmiče, tako se povlače i čudesne paralele
između piščevog života i života Kopitovića.
Kao da je sve bilo zapisano negde u zvezdama. Čitajući ove stranice, ponovo mi
se vratila vera u to da ništa nije slučajno i da u prst sudbine nikada ne treba
da sumnjamo.
Fransoa-Gijom
Loren se otiskuje na put koji ga vodi do Brčela, gde se upoznaje sa Kopitovićevim potomcima, a zatim odlazi
i u Makedoniju i Albaniju, prelazeći istu putanju kao i Kopitović nekoliko decenija ranije. Cela staza koju je prešao
naposletku postaje i put samospoznaje i zaceljenja, jednako emocionalno koliko
i saznajno iskustvo.
Bez sumnje će u ovom romanu najviše uživati ljubitelji istorije.
Autor je
ovde realno prikazao kako se i kome obratiti ako su vam potrebni neki podaci. Verujem
da će i mnoge od vas inspirisati da možda krenete i u neku svoju ličnu potragu.
Ja ću ostati zauvek oduševljena i zahvalna ovom upornom,
sentimentalnom i nadahnutom čoveku koji je sa toliko želje i volje odškrinuo
vrata istorije i tamo otrio jedan skriveni lik sa ironičnim smeškom.
To je baš onako kako zamišljam da nas sudbina posmatra dok se opiremo
na putu koji nam je zacrtan. Ili možda samo predložen..?
„Sudbina
je novčić koji se kotrlja dok ne počne da okleva. Pismo označava pad u
ništavilo, a glava obezbeđuje sećanje potomaka.“
„Stvarnost
treba zaslužiti, ona je škrta, dosadna, džangrizava, i može da ponudi ono što
zaista ima.“
Natašina Čitaonica 2021. © Nataša Kasaš
Коментари
Постави коментар