Čitam: Povratak u Kafić na kraju sveta, Džon Strelecki

💖Dobrodošli u novo poglavlje inspirativne priče iz „Why Caffe“-a koja nas izmešta na Havaje deset godina kasnije.

Džon, glavni junak ove avanture, je napredovao: ostvario neke svoje snove, uspeo da ostvari svoju strast prema putovanjima i uživanju u životu. Prvi deo ove knjige je bio jednostavan, čitljiv i na momente i zabavan. Što se mene tiče, nisam pročitala nikakvu prosvetljujuću ideju, ništa što će preobraziti moj pogled na svet. S druge strane, podsetila me je na to koliko su neke istine jednostavne i da ne činimo sebi dobro kad previše analiziramo svaku sitnicu koja nam se dešava.

Ohrabrena relativno pozitivnim utiskom, latila sam se i nastavka i - razočarala se. Imala sam utisak sve vreme da Strelecki potcenjuje kapacitet čitalaca jer je jedino što je u nastavku ponudio zbirka univerzalnih istina. I to onih koje su toliko puta prošle od usta do usta da su jednostavno izgubile snagu svog značenja. Isto, pouke koje nam nudi su prilično plitke, kao da mu se žurilo da bi razradio bilo koju temu. 😞

Ja volim da čitam tekst u kome pisac daje svoje viđenje nekog problema sa čvrstom argumentacijom, koliko god da se moje razlikuje. Volim da pročitam i nešto sa čime se ne slažem (kao i da čujem) ali sagovornik mora da mi pokaže da on ima poziciju sa koje vidi više od mene. Ako me potceni, ili ako jednostavno nije sposoban da razloži svoje uverenje, ostaviće utisak proporcionalan trudu – mlako, pa čak i malo gore.

A pošto je jedna od mojih omiljenih disciplina i to da svakome nađem opravdanje za bilo šta, moram da napomenem da se radnja ipak odvija na Havajima, pa je možda i trebalo da sve bude „ hula-hola-oga-laga“ . Haha, iskreno, sumnjam. J

Eto, ako ove godine budemo išli na more, ponesite, jer ova knjiga ne zahteva angažovanje vijuga, a možda se i posvađate s autorom.😂

Natašina Čitaonica 2021.© Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram Facebook

Коментари

Популарни постови са овог блога

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice. Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Прикажи све

Čitam: Deca zla, Miodrag Majić

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“ Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović. Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska. Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela

Прикажи све

Kamij Lorans, Mogla bih to biti ja - preporuka za čitanje

Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene. Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece. Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv

Прикажи све

Natašina Čitaonica

Претражи овај блог