Čitam: Zauvek moj dragi, Džodžo Mojes

Retko čitam romane koji su u trenutno u fokusu, nekako, imam onu unutrašnju odbojnost prema većini stvari o kojima se priča svuda. Tako bi i sa Džodžo Mojes, koju je ekranizacija njenog romana Dok nisam srela tebe dugo držala u fokusu ljubitelja ljubavnih priča i potpuno van fokusa moje radoznalosti.

Nakon ovog, naredni naslov je bio Posle tebe, a sledeći je upravo ovaj o kome čitate danas: Zauvek moj dragi.

Lu se iz Engleske seli u Njujork, gde će biti asistentkinja Agnes, novoj i mladoj, supruzi milionera Leonarda Gopnika.  Pored nepregledne liste obaveza Lu će morati da se suoči sa sumanutim promenama raspoloženja  kojima je Agnes izlaže nepodnošljivom pritisku. Uz to,  biće primorana da čuva tajnu, što će je dovesti na rub egzistencije i naterati je da se zapita šta joj je zaista važno u životu. Boreći se da opstane u svetu koji iza osmeha krije licemerstvo, a ispod lepe reči hladan prezir i ravnodušnost, Lu kroz ceo roman, malo po malo, po prvi put otkriva sebe, svoje želje i svoju ličnost. Dodatni nemir u njoj budi činjenica da je hiljadama kilometara odvojena od porodice i Sema, čoveka koji joj je osvojio srce i probudio u njoj usnula osećanja. U stalnoj žurbi i haosu, kako to već biva u Njujorku, Lu i njena intuicija vode duge rasprave o tome da li će njihova ljubav odoleti iskušenju i da li će Sem imati snage da prenebregne udaljenost, nedostatak komunikacije i nedostajanje.

Junakinja ovog romana prolazi kroz mnoga bolna iskustva. Muči je sećanje na Vila, ta tuga koja se sručila na njen život je i dalje živa i opipljiva. U moralnoj je nedoumici da li da čuva tajnu koju je otkrila, a koja bi, da se otkrije, uzburkala čitavu, ionako disfunkcionalnu, porodicu Gopnik i dovela u pitanje Agnesinu iskrenost. Uz to, lični problemi, ljubavni porazi i gubici se samo gomilaju, pa je prirodno da se ona u jednom trenutku oseti  kao prava gubitnica, bez budućnosti i perspektive.

Sem je osoba koja na svoj način, radom, pokušava da potisne svoje probleme. Nakon gubitka sestre, on počinje da zida kuću, želeći da tako prevlada bol koju na drugi način nije mogao da iskaže. Kao partner je pun podrške i razumevanja. Ipak, ima tipične „muške“ probleme. Teško mu je da iskaže emocije, brzo se zatvara i postaje nepristupačan, što Lu dovodi do ludila – naročito njegovi šturi odgovori na njena pitanja.

Porodica Gopnik je opet, klasičan primer bogataša koji su izgubili predstavu o životu običnog čoveka. Njihovi međusobni problemi i sukobi se svode na intrige, ogovaranja i sukobljavanja koja otkrivaju da u srži nema nikakvog zajedništva ni razumevanja. Samo lični interes i komocija, uz večitu temu novca. Njihova posluga, pomoćnici i osoblje su samo figure bez imena i lica. U tom hladnom svetu, vidimo u romanu, ništa što imaju nikada ne ispunjava prazninu u duši – ostaju zauvek gladni bliskosti i mira.

Stil kojim Mojesova vodi je izgrađen i prijatan. Događaji se nadovezuju lako, smisleni su, a postupci likova imaju dobru motivaciju. U moru lica koja upoznajemo, Lu se nikad ne gubi iz čitaočevog vida, uvek je prisutna i ona i njen unutrašnji monolog. Možemo lepo da pratimo njen put od dolaska u Njujork, preko manjih, pa sve većih problema, do konačnog razrešenja.

Pored ljubavi, teme kojima se ovaj roman bavi su i položaj žene u savremenom društvu, usamljenost, značaj porodice, osnaživanje zajednice. Koji je pravi značaj ljudskosti, poštenja i šta sve ljubav može da savlada, čitajte u Vulkanovom romanu Zauvek moj dragi, Džodžo Mojes!

Natašina Čitaonica 2021.© Nataša Kasaš

Pratite na mrežama:     Instagram Facebook

 #natasakasas #bookstagram #natasinacitaonica