S jeseni, kad počnu vetrovi, čitaju mi se Rani
jadi. Vazduh je boje ćilibara, otapa nešto u meni, grumen što se
stvrdnjavao cele godine. Pomislim: još ima blagosti na svetu. Onda strepim da i
ta poslednja toplina ne nestane, odjednom, oholo, pa da iscrta pun krug svih
izneverenih želja. Lišće divljeg kestena
se valja trotoarom, pada strmoglavce,
nalik na reči za koje je kasno da se kažu.
Natašina
Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš
Коментари
Постави коментар