Пређи на главни садржај

Čitam: "Foliranti", Momo Kapor




 

 Nostalgični omaž Beogradu pedesetih raspričao se jednog junskog predvečerja stotinak kilometara dalje, u pravcu severno. 

 Utešena sam bila činjenicom da je narator u godinama u kojima sam i sama, a isto tako mi je i prijao njegov zamišljen pogled u prošlost, u stvari koje su se desile (i koje se ne mogu ispraviti).  Verovatno postoji trenutak u životu svakog čoveka kad to preispitivanje započne. Možda u momentu kad shvatimo da sećanja gube svoju jasnoću i da od mnogih lica ostaju samo obrisi, razmrljani portreti čijih se imena više ne možemo setiti...

 Ne mogu da ne primetim da je i Kapor u "Folirantima", kao i Uskoković u „Došljacima“ u centar priče postavio Beograd, primamljiv, pun obećanja na prvi pogled, a zamandaljen, nem i hladan kad mu se približiš. Gubitak iluzija koji se događa glavnom junaku uporedo sa ličnim propadanjem – stiče se utisak, bi mogli večno da traju. 

Tužno je to kako mnogi ljudi, na hiljade njih, svakodnevno čine prve korake ka svom sanjanom uspehu i proboju, potpuno nesvesni da bez potpore, poznanstava, podrške neće moći da se maknu sa mrtve tačke. Možda je to delom i do njih, a možda je i do našeg okruženja koje je uvek spremno da osujeti, osudi i naruži jer tako zadovoljava sopstvene egoistične potrebe da se uzdigne i pokaže svoju nadmoć makar i unižavajući drugog.

 Prijateljstvo, još jedna tema koja se provlači kroz roman, je prikazano kao neka vrsta patološke veze u kojoj glavni junak, neugledan i slab, crpi snagu, nadmoć i lepotu iz svog najboljeg prijatelja da bi i on uz njega izgledao bolje. Uprkos neporecivoj odanosti, ta veza nije zdrava.

Još kad se između njih postavi i Mima Laševski, rađa se ljubavni trougao iz koga će samo najsrećniji izvući živu glavu.

 Zahvaljujući jednostavnom stilu, kome ne nedostaju ni humor ni šarm, ovo je roman koji bih preporučila svakom. Još ako ste sentimentalno vezani za Beograd i voleli biste da prošetate kroz Knez Mihailovu, Kolarac, studenstke domove i Kalemegdan, a onda da malo plovite Savom, ne tražite dalje.. ovo je vaša priča.

„Te noći, prisustvovao sam buđenju aprila prvi i poslednji put u životu. Nikada pre toga i nikada kasnije nisam useo da se nađem na ulici baš u trenucima kada se drveće otvara. Zakleo bih se da sam čuo i kao neku tihu muziku, sanjivo brujanje, šta li, ali ne smem, jer mi niko neće verovati.“



Natašina Čitaonica 2021. © Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram   Facebook Goodreads



Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Imam poklon za sve vas na Knjižičica online prodavnici!

  Imam poklon za sve vas! Koliko često se zapitate koji bi bio najlepši poklon za knjigoljupca? Na društvenim mrežama smo često komentarisali da, pored knjige, retko naiđemo na mesto gde možemo naći i po još koju sitnicu, tematski uklopljenu ili makar lepo upakovanu uz omiljeni roman. Još ako naručujete onlajn jer nemate vremena da obilazite deset prodavnica, knjižara i šopova da biste sve lepo upakovali, onda ste zasigurno u velikom problemu! Do skoro biste morali da naručujete barem sa tri različita sajta, a to onda nije ni praktično niti vam štedi vreme (dok dočekate sve tri porudžbine). Srećom, razvojem popularnog bukstagrama, to jest posebne zajednice knjiških moljaca na Instagramu koja je u poslednjih dve godine ekspodirala, i izdavači su uspeli da pronađu šta je sadržaj koji bolno nedostaje njihovim prodajnim mestima. Jer, kao što se ne bojimo da kažemo iskreno mišljenje o pročitanom, tako nam nije problem ni da ukažemo na nedostatke izdavačima. Naprotiv, srećni smo što se ...
Постави коментар
Прикажи све

Čitam: Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saop...
Постави коментар
Прикажи све

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i kra...
Постави коментар
Прикажи све