Natašina Čitaonica

„Što duže živiš, postaje sve teže. Zgrabiti ga. Svaki sićušan trenutak dok ide ka tebi. Živeti u nečemu drugom osim u prošlosti ili budućnosti. Biti tu i sada.“ „Bilo je mnogo trenutaka kad bih potpuno izgubio veru u dalju potragu za svrhom. Za životnim sidrom... čovek se nekako istroši. U njemu više nema dovoljno sopstva da nastavi. Više ne može da podnese vlastiti um. I život koji se neprestano ponavlja.“ „Moj život podseća na one ruske drvene lutkice, od kojih svaka u sebi sadrži drugu, drugačiju verziju sebe, tako da se pređašnji život ne vidi spolja , ali su i dalje tu.“ „Ako sebe pokušavaš da zaštitiš od povređenosti, stvaraš novu i suptilniju vrstu bola.“ „Ako predugo čekaš, reći ćeš zbogom još pre nego što kažeš dobar dan.“ Upoznajte četrdesetogodišnjaka koji samo izgleda kao četrdesetogodišnjak. Tom Hazard je tajanstveni profesor istorije koji iza sebe krije mnogo proživljenih života. Kad sećanja počnu da ga proganjaju, on odlučuje da se vrati u London i suoči se sa duhovim

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Da li ste ponekad pomislili: Treba mi ozbiljan finansijski plan od koga neću odustati već desetog u mesecu?! Srećni ste ako niste! Dejvid Bah u knjizi Bogati za tren oka propagira automatizovani sistem štednje o kome nećete morati da mislite. Umesto određivanja budžeta na mesečnom nivou, on predlaže nekoliko zanimljivih načina na koje možemo da isplaniramo, osiguramo i obezbedimo svoju budućnost. Ideje koje sam pročitala me jesu pokrenule u pravcu toga da malo porazmislim o tome kako raspoređujem novac, tj. kako bih to mogla da uradim bolje. Međutim, sama knjiga se fokusira isključivo na američko tržište i teritoriju, a to jednostavno nije primenjivo na naše podneblje. Ipak, Bah je u knjigu stavio celokupne tabele u kojima je za nas izračunao koliko nas na godišnjem nivou koštaju sitnice, stvari koje nam izvlače novac iz novčanika a da toga često nismo ni svesni. Onda sam ja napravila svoju tabelu i počela da računam, pa sam tražila kako da kupim akcije, pa listala planove štednje k

  Tako sam sre ćna što je najzad došao dan da s vama podelim utiske o ovom ljupkom ljubavnom romanu. Glavni likovi su pisci, Everet i Dženjuari – ona piše ljubavne romane sa obaveznim hepiendom, a on „ozbiljnu“ prozu . Oboje zapadaju u stvaralačku blokadu, i tu je šansa da se okrenu jedno drugom za pomoć. To samo na tren deluje kao nemoguća misija, jer, uprkos spoljašnjoj odbojnosti koju pokazuju, Everet se potajno divi njenoj sposobnosti da u svemu vidi dobro, a ona njemu zavidi na tome što je priznati autor kome se predviđa blistava budućnost. Pored toga, među njima se rađa hemija koja sve češće preti da ih potpuno obuzme i da od prvobitnog plana da pomognu jedno drugom stvori nešto što bi moglo da bude i ljubav. Ovaj roman nije jednodimezionalan, glavni junaci imaju lepo razrađene karaktere, životne priče koje ih definišu i zaokružuju njihove ličnosti. I Dženjuari i Everet su prošli i kroz radost i kroz patnju, i lepo se vidi kako ih ta iskustva čine osobama kakve jesu. E

    Otu đenost, samoća, izolovanost. Ovo su centralni motivi oko kojih Selimović gradi još jedan maestralan roman.   Patnička sudbina likova koje upoznajemo, duboko prožeta melanholijom, fizičkim i egzistencijalnim zatočeništvom, ispunjava polako, stranicu po stranicu, jezom tišine kojom su   omeđeni, svakog čoveka zasebice. Simbolički nazvan Ostrvo , ovaj roman doživljavam kao meditaciju o prolaznosti, bespuću i odustajanju od života.   Nehotice, prisetih se danas početka ove naše pošasti, namerno joj ne pišem ime, pa sam pomislila da smo i mi, baš kao i Katarina, Ivan, gdin Ružić bili, svako za sebe, po jedno izolovano, usamljeno ostrvo, a i sada smo – pogledajte se na šta ličimo kad uđemo u zatvoren prostor – neraspoznatljivi i poluslepi (bar ja, od maske niš' ne vidim). Sreća u nesreći je ta da mi bar (bar?!) i dalje pričamo, razgovaramo, razmenjujemo misli, ideje, snove. Nećemo potonuti kao Atlantida.   Uprkos turobnoj temi, Mešina reč uvek i u čitaocu izazove želju

  💖Dobrodošli u novo poglavlje inspirativne pri če iz „Why Caffe“-a koja nas izmešta na Havaje deset godina kasnije.   Džon, glavni junak ove avanture, je napredovao: ostvario neke svoje snove, uspeo da ostvari svoju strast prema putovanjima i uživanju u životu. Prvi deo ove knjige je bio jednostavan, čitljiv i na momente i zabavan. Što se mene tiče, nisam pročitala nikakvu prosvetljujuću ideju, ništa što će preobraziti moj pogled na svet. S druge strane, podsetila me je na to koliko su neke istine jednostavne i da ne činimo sebi dobro kad previše analiziramo svaku sitnicu koja nam se dešava.   Ohrabrena relativno pozitivnim utiskom, latila sam se i nastavka i - razočarala se. Imala sam utisak sve vreme da Strelecki potcenjuje kapacitet čitalaca jer je jedino što je u nastavku ponudio zbirka univerzalnih istina. I to onih koje su toliko puta prošle od usta do usta da su jednostavno izgubile snagu svog značenja. Isto, pouke koje nam nudi su prilično plitke, kao da mu se žurilo da b

   Neverovatno uzbudljiva priča o Elizabeti Harmon , genijalnoj šahistkinji koju pratimo na njenom putu da osvoji svet. Čak i da ne znate ništa o šahu, roman će vas uvući u čudesni svet ove mentalne igre - čekaćete susret između Bet i velemajstora Borgova kao da ste zagriženi posvećenik.  Kada Bet ostane siroče sa osam godina, jedina svetla tačka u njenom životu postaje gdin Šajbel koji je u retkim trenucima predaha podučava šahu. On za kratko vreme shvata da pred sobom ima izuzetno talentovanog protivnika, najboljeg kog je do tad imao, i to osmogodišnju devojčicu. Posle prve odigrane simultane partije, i Bet shvata da je šah jedino što je zanima. Emocionalno ranjiva, krhka devojčica koja je pretrpela traumu gubitka roditelja, nalazi zaklon od stvarnosti i tiho utočište u igri koja u njoj budi maštu, inspiraciju i nadahnuće. Vraća joj osećaj kontrole nad životom i šansu da ona bude ta koja će odlučiti o sledećem potezu.  To je možda i najveća lekcija o šahu koju sam naučila čitaju