Natašina Čitaonica

   Neverovatno uzbudljiva priča o Elizabeti Harmon , genijalnoj šahistkinji koju pratimo na njenom putu da osvoji svet. Čak i da ne znate ništa o šahu, roman će vas uvući u čudesni svet ove mentalne igre - čekaćete susret između Bet i velemajstora Borgova kao da ste zagriženi posvećenik.  Kada Bet ostane siroče sa osam godina, jedina svetla tačka u njenom životu postaje gdin Šajbel koji je u retkim trenucima predaha podučava šahu. On za kratko vreme shvata da pred sobom ima izuzetno talentovanog protivnika, najboljeg kog je do tad imao, i to osmogodišnju devojčicu. Posle prve odigrane simultane partije, i Bet shvata da je šah jedino što je zanima. Emocionalno ranjiva, krhka devojčica koja je pretrpela traumu gubitka roditelja, nalazi zaklon od stvarnosti i tiho utočište u igri koja u njoj budi maštu, inspiraciju i nadahnuće. Vraća joj osećaj kontrole nad životom i šansu da ona bude ta koja će odlučiti o sledećem potezu.  To je možda i najveća lekcija o šahu koju sam naučila čitaju

  Hajde da nastavimo ovaj niz ljubavi zapocet 14. februara tako što ćemo pričati o ljubavi prema sebi. J Svi znamo da je Lujza Hej postavila čvrste temelje u oblasti pozitivne psihologije i pružila tolikim ljudima inspiraciju, nadahnuće i hrabrost da se izbore sa svojim strahovima i problemima. Ako niste nista pročitali iz njenog širokog opusa, najiskrenije mislim da bi trebalo, a najbolje je krenuti od knjige Moć je u vama . Iscelite svoje telo ja zapravo posmatram kao kratak priručnik za nas koji smo već u materiji i razumemo u ovom vodiču o čemu se radi. Za mnoge knjige koje sam pročitala ozbiljno sam se pitala kako su uopšte bestseleri – za Lujzine nikad nisam postavila to pitanje. Sve i da se umorite od te pozitivne mantre (kao što i sama jesam pre nekoliko godina kad jednostavno ništa nije moglo da spreči odlazak mojih voljenih) nikad ne nestane magija kojom vas, kao zaštitni omotač, uviju Lujzine reči:   „Ja ne rešavam svoje probleme. Ja rešavam svoje misli, a onda se p

­­ “ Tra ćite snagu na mnogo stvari ako niste usklađeni sa onim što želite da radite. U tom slučaju možda nećete imati snage da iskoristite prilike da radite ono što želite kad vam se ukažu.“     Ako vam je potrebno osveženje u životu ili niste zadovoljni situacijom u kojoj se nalazite danas, ovog meseca ili godine, zgrabite ovu knjigu! Vremena vam neće odužeti mnogo, ali će vas lepo resetovati i vratiti na fabrička podešavanja J  I glavnom junaku ovog romana je bilo potrebno tačno to – da se potpuno izgubi u nedođiji, samo da bi sebi priznao, onako najiskrenije, da jednostavno ne zna šta će sa  svojim životom, a ni sa sobom. Da je, žureći za boljim životom, na nekoj raskrsnici pogrešno skrenuo i izgubio sebe, a i taj „cilj“, koji mu se, nakon toliko godina trčanja za njim, čini sve više apstraktnim i dalekim. Kafić na kraju sveta postavlja ova 3 pitanja: Zašto ste ovde? Plašite li se smrti? Jeste li ispunjeni? Zapitajte se koje su želje i ambicije zaista vaše, a koje su vam nametnu

Lepo je kad od knjige očekujete mnogo, a to i dobijete! Ovo je moje drugo čitanje Selimovića , koje sam započela prošlogodišnjim čitanjem romana Derviš i smrt . Ne mogu vam opisati kakav je užitak čitati tekst u kome je svaka reč promišljena, s namerom napisana i smislena u kontekstu. Prateći sudbinu Ahmeta Šabe , kroz stilski perfektno pripovedanje, kroz život jednog čoveka prepoznajemo univerzalna pitanja koja se tiču svakog od nas. Zato i postoji razlika između klasika i popularnog štiva: dok nas drugo zabavi i razonodi, ovo prvo nas  ostavlja malo blize odgovorima za kojima tragamo. Nema potrebe da vam prepričavam radnju romana. Jednostavna je, a mnogi su Tvrđavu sigurno odavno procitali. No, nije na odmet podsetiti se zašto neke knjige zauvek ostaju u kućnoj biblioteci i zasšo su pri svakom ponovnom čitanju sveže, bezvremene i neprocenjivo vredne.   *Nesreća je kao vatra, istopi sve osim zlata. *Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj,ali ovaj nikad više. Hiljadu

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“  Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović.  Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska.  Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela

 Često se desi da, jedan za drugim, pročitam toliko romana da mi je potreban predah, mala pauza u kojoj pogledam po koju epizodu neke omiljene serije, film ili Bookvaliste.  Jedan od najboljih načina da osvežim male sive ćelije i da regenerišem um i vid je da uzmem nešto jednostavno, jezgrovito i klasično, što može da resetuje um a istovremeno probudi inspiraciju.  U najboljim danima, za vreme studija, sam mogla i tri knjige dnevno da čitam.  Sada baš i ne. Zato mi znači da imam pri ruci knjigu koja zadovoljava sve moje potrebe onda kad se opuštam ili prosto nemam vremena.   Znakovi pored puta su moj izbor i preporuka- uvek. Napisao ju je naš nobelovac, Ivo Andrić - prava je riznica mudrosti. Bezvremena. Još kada je imate u luksuznom izdanju u kožnom povezu, ta knjiga postaje pravo malo blago koje ima posebno mesto u biblioteci. Laguna je, uz to, odabrala moju omiljenu boju, pa je užitak potpun.  Volela bih kada bi bili toliko dobri da u istom povezu objave i sabrana dela. Mislim da

Retko čitam romane koji su u trenutno u fokusu , nekako, imam onu unutrašnju odbojnost prema većini stvari o kojima se priča svuda. Tako bi i sa Džodžo Mojes , koju je ekranizacija njenog romana Dok nisam srela tebe dugo držala u fokusu ljubitelja ljubavnih priča i potpuno van fokusa moje radoznalosti. Nakon ovog, naredni naslov je bio Posle tebe , a sledeći je upravo ovaj o kome čitate danas: Zauvek moj dragi. Lu se iz Engleske seli u Njujork, gde će biti asistentkinja Agnes , novoj i mladoj, supruzi milionera Leonarda Gopnika.  Pored nepregledne liste obaveza Lu će morati da se suoči sa sumanutim promenama raspoloženja  kojima je Agnes izlaže nepodnošljivom pritisku. Uz to,  biće primorana da čuva tajnu, što će je dovesti na rub egzistencije i naterati je da se zapita šta joj je zaista važno u životu. Boreći se da opstane u svetu koji iza osmeha krije licemerstvo, a ispod lepe reči hladan prezir i ravnodušnost, Lu kroz ceo roman, malo po malo, po prvi put otkriva sebe, svoje želje