Natašina Čitaonica

OLUJNI BEDEM, Dejan Stojiljković   Olujni bedem – Duge no ći i crne zastave #2     Olujni bedem je nastavak priče o    vitezovima Reda Zmaja , o sudbinama malih ljudi koje je zahvatila oluja ratnih zbivanja, o opsadi grada Niša i bici na Pločniku. Ne znam zašto sam na nekoliko strana čula da se mnogima više dopao 1.deo serijala. Meni se Olujni bedem činio ujednačenijim, i, iako sadrži i opsadu Niša i bitku na Pločniku stekla sam utisak da je mnogo dinamičniji, ali i sadržajniji. Opisi sukoba su filmični, čitljivi (često imam problem da se zagubim u odgonetanju toga gde je kome oružje, a gde glava, što se ovde nije desilo – savršeno slikovito ali i precizno i jasno postavljene scene). Pored likova kneza Lazara i sultana Murata, pratimo i razvoj ljubavne priče između Toplice Milana i Dostane, a tu je i moralna kriza Miloša Obilića iz koje niče i ona ideja da, poput Ahila, učini podvig na bojnom polju pre nego što dušu preda večnosti. Nažalost, nije se ispunilo očekivanje da nam b

Duge noći i crne zastave  Duge noći i crne zastave    Dobrodo šli u nastavak čitanja ovog golemog poduhvata o najvećem srpskom porazu. Iako sam načela ovaj, za sada, triptih natraške (jer sam i ja verni predstavnik svog naroda, pa ne umem sve po redu i običaju), mogu reći da se u čitanju taj iskorak ne oseća. Likovi su nam svima poznati, kao i istorijski kontekst.  U romanu Duge noći i crne zastave    Dejan Stojiljković se bavi tematikom osmanlijskog nadiranja u srpske zemlje koje započinje osvajanjem Pirota 1386. godine. Pored toga, bliže se upoznajemo sa ličnošću kneza Lazara i sa trojicom junaka Toplicom Milanom, Ivanom Kosančićem i Milošem Obilićem , kao i sa Markom Kraljevićem (Mrnjavčevićem ). Turski osvajač, Murat , je prikazan kroz odnos sa svojim sinovima Jakubom i Bajazitom , kao i kroz brojne dijaloške linije sa Edhemom , sultanovim dervišem od poverenja.  Radnja romana je jednostavna. Pratimo nekoliko paralelnih tokova koji se brzo smenjuju. Jedan od njih je i lik Lazara

Iz Rima, s ljubavlju, Džuls Vejk    Ovo je moj prvi susret sa Džuls Vejk , a za sada i jedini mogući. Pored romana Iz Rima s ljubavlju , ona je objavila i sledeće naslove : Iz Italije s ljubavlju, Iz Pariza s ljubavlju ovog Božića i Bekstvo na rivijeru . Nažalost, kod nas je objavljen samo roman o kojem ću danas pisati.     Radnja romana se vrti oko Lise i Vila. Njih dvoje se poznaju od detinjstva i znaju sve, ili gotovo sve, jedno o drugome. Vil dolazi iz bogate porodice – preduzetnik je, vlasnik paba, i na putu je da ostvari svoj dečački san – da otvori autentični italijanski restoran. Lisa je učiteljica koja je čitav život provela sa bakom. Majka joj je umrla mlada, a otac – poreklom Italijan, se nikada nije interesovao za nju. Nakon što slučajno pronađe majčin prsten uz poruku kojom je majka obavezuje da prsten vrati Vitoriju Vetezeu, svom ocu,   Lisa polako shvata da joj je jedina šansa da ga sretne put u Rim . Budući skromnih primanja, ona nakon mnogo dvoumljenja, prihvata Đ

Dejan Stojiljković Konstantinovo raskršće Pre nego što krenem dalje sa predstavljanjem romana Duge noći i crne zastave i Olujni bedem , želim da se na kratko vratim romanu koji je osvojio svu moju naklonost za Dejana Stojiljkovića i njegove spisateljske poduhvate. To je Konstantinovo Raskršće .   Ako ste u živali gledajući Da Vinčijev kod ili avanture  Indijane Džonsa , onda možete biti sigurni da ćete i Konstantinovo raskršće smazati za jedno popodne. Dinamično pripovedanje, vešti obrti i misterija su ono što zasluženo čine ovaj roman bestselerom.  Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto Niš, a likove romana pratimo u potrazi za skrivenom relikvijom koja se, prema legendi, nalazi u rodnom gradu Konstantina Velikog .  Ta relikvija je zapravo jedan od tri klina kojima je na krstu bio proboden Isus Hristos . Jedan klin je umetnut u krunu, drugi je stavljen na vrh koplja a treći je pretopljen u sečivo mača. Onaj ko bude posedovao sva tri, vladaće celim svetom.  U proleće 1939. Hajnrh

  Zov anđela, Gijom Muso  Madlin i Žonatan se sreću u vrevi najvećeg njujorškog aerodroma . Žureći, svako za svojim životom i obavezama, njihovo upoznavanje počinje uz bukvalni sudar nakon koga im sve iz ruku izleće u vazduh i prosipa se po podu aerodromskog kafea. Susret koji je trebalo da bude samo nevažni sekund u danu pretvara se u raspravu bogatu sarkastičnim komentarima i međusobnim, pomalo prezrivim pogledima. Kada stigu na svoja odredišta – Madlin u Pariz svom vereniku i cvećari koju vodi, a Žonatan u San Francisko svom sinu i restoranu, otkriće da su greškom zamenili telefone.  Prvi zaplet počinje tu. Da li će se odupreti porivu da zavire u privatnost onog drugog? Naravno da neće. Želja pokreće svet. Žonatan prvo bojažljivo i sa osećanjem stida skroluje kroz fotografije i sms-ove, dok ne primeti neobičan podatak – da je memorija Madlininog telefona puna, što mu govori da negde stoji skriveni fajl koji krije tajnu. Na drugoj strani planete, Madlin saznaje da u rukama drži te

  Devet žena, jedna haljina  Devet žena, jedna haljina, Džejn L. Rozen "Na haljini je najvažnija žena koja je nosi" - Iv Sen Loran  Devet žena, jedna haljina - roman u kome pratimo devet paralelnih priča o ženama u njihovim prelomnim životnim trenucima. Radnja je smeštena pod svetla Njujorka i nosi atmosferu filma Love, Actually. Spisateljica brzo prelazi sa jednog lika na drugi. Obrti se neprestano nižu bez istinskog predaha, a različite životne uloge junakinja dodaju na intenzitetu. Sve su lepo portretisane, dovoljno da se uhvati životnost svake ličnosti, no nedovoljno izgrađene da bi dobile na dubini.  Najinteresantniji lik i najkompleksnija priča u knjizi je ona o Feliši, nesrećno zaljubljenoj ženi. Ona deluje upečatljivo, njena priča deluje autentično i nije previše opterećena klišeima koji se mogu očekivati iz ovog tipa literature.    Ono što povezuje sve sudbine je mala crna haljina - svakoj od žena unese malo magije u život. Ljubav, humor i moda su čarobni spoj ko

Dukat za lađara Dejan Stojiljković  Tre ća u petoknjižju Duge noći i crne zastave , novela Dukat za lađara  stoji, kako Dejan Stojiljković kaže, da upotpuni priču sme štenu u daleku prošlost (u romanima Duge noći i crne zastave  i Olujni bedem ). Epski junaci kosovskog ciklusa i natprirodna bića iz narodnog predanja vode u atmosferu fantastičnog i onostranog.  Nešto je u vazduhu. U ljudskim dušama je strah. Senke su sve tamnije, svako znamenje je zloslutno, a božja volja je zamagljen pojam koji se raspršuje pred strepnjom i neminovnošću velike nesreće koja će se nadviti nad srpski narod. Pagansko i hrišćansko se prepliću, isto kao i vera i sujeverje: u središtu priče je mlada Đurđija koja ustaje iz sveta mrtvih, a protagonista je Ivan Kosančić koji je tu da izvrši „side quest“ i da se suprotstavi Zlu.  Dejan Stojiljković lakom prozom vodi čitaoca kroz ovu pitku mešavinu žanrova. Legenda oživljava pred našim očima, kao i Kosančićev lik koji u sebi sadrži sve osobine junaka kakvog pa

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju

  Ne da mi se slušati ego ni moj ni tuđi koji je uvređen za nešto i ništa.  Ne da mi se slušati naklapanja uma koji svemu traži zamerku i sumnju. Ne da mi se slušati sujeta ni moja ni tuđa – raspravljale bi neumorno. Ne da mi se slušati ni svoja, kamoli tuđa opravdanja.   Ne da mi se objašnjavati i kontra ubeđivati, opravdavati. Ne da mi se voleti one koji ne znaju da vole. Ne da mi se ubeđivati u dobre namere onima koji izvlače najgore iz mene. Ne da mi se držati i zaustavljati one koji žele da odu. Ne da mi se stalno pokazivati bolju stranu onima koji su navikli da traže samo loše u ljudima. Je li to znači mir? Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Klikom na ovaj link naručite zbirku poezije Nataše Kasaš "Horizonti"

  Sreća Sve što morate da znate o njoj i zašto nije najvažnija u životu   Ne, ovo nije hiljadita u nizu self-help knjiga u kojoj ćete naći pet praktičnih koraka kako da do sreće stignete. Ova knjiga vas ne ubeđuje da ste već srećni, niti objašnjava zašto niste. Na pitak, prijemčiv način, Vihlelm Šmid govori o raznim oblicima sreće koje možemo da doživimo. Kroz prizmu istorije i filozofije prolazi kroz pojmove sreće, vere i smisla, vodeći dijalog sa velikim misliocima čovečanstva, kao što su Seneka, Niče, Aristotel. Od zadovoljenja potreba i želja, preko vedrine duha, put ovog mislilačkog traganja vodi do pronalaženja smisla života.  „Nema ni trunke sumnje da pitanje smisla nadilazi i naše pojedinačno postojanje   i postojanje ljudske vrste u njenoj konačnosti i životnoj stvarnosti. Ovde je reč o transcedentnosti, lat. transcedere: to je prekoračivanje praga između konačnosti i beskonačnosti, stvarnosti i mogućnosti. Takvo iskustvo pruža nam priliku da sagledamo najširi mogući h

  Autsajder   Tako ru žna, puna prezrenja reč. Reč koja te izopštava, koja te ostavlja izolovanu na pustom ostrvu sa koga više ne možeš da dopreš, da dođeš do kopna, do ljudi, do razgovora, do razumevanja. Reč koja boli, koja rađa patnju, sumnju u sebe, samodestrukciju. Ostavlja usamljenost, tišinu, jedan veliki upitnik svetu. Ostavlja prostor da upoznaš i prihvatiš sebe. Ostavlja mnogo vremena za čitanje, gledanje filmova i muziku. Saživiš se sa tim da nigde ne pripadaš, pa počneš i da odbijaš da se grupišeš, sve to ugrupnjavanje počinje da ti izgleda kao nasilno uguravanje u kalupe i tuđa očekivanja, a ti si već navikla da si svoja, već si pronašla svoj način, svoj korak i sopstvenu misao. Nije ti potrebno da ti neko drugi objasni u šta veruješ. Autsajder , nakon toliko godina, tako laskava titula. Kao Miss Neprilagođenosti . Kao, egzotična destinacija koju retki mogu da posete. Nekad se jednostavno dogodi da ono što si mislila da te sputava, postane najbolja stvar koja ti

  Da li ste se ikad zapitali ko su ti likovi što prelaze na crvenom na semaforima uz strašnu škripu guma? Ko su ti ljudi koji žive u našem komšiluku na poslednja tri sprata zgrade? Da, oni za koje vam je komšinica rekla da je bolje da se sklanjate ako ih sretnete na hodniku? Kako izgleda taj paralelni svet u kome žive i šta zapravo stoji iza afera, laži, kriminala, ispiranja mozgova, doznajemo iz perspektive Dragiše, jednog od nosilaca krvotoka ovog bolesnog društvenog ustrojstva, a na čijim se periferijama toka nalaze javne figure čiji je jedini zadatak da mnjenju plasiraju upristojenu sliku stvarnog stanja.   Dragiša živi visoko pozicioniran u tom svetu, hladnokrvan je i beskompromisan. Ipak, brzo zaključujemo da u njemu mora da postoji i nešto ljudsko, nešto što pati i gnuša se niskosti tog sveta, jer su mu potrebne neverovatne količne psihoaktivnih supstanci da bi mogao da podnese kreature kao sto su Hromozom, Helijum ( sva imena su užasno slikovita, ne bih da kvarim ugođaj pr

Šta biste uradili da vam se u jednom danu desi da ostanete bez posla, dečka i stana?  Aleksandra Poter, majstor chicklit-a, ovoga puta nas vodi od Londona do Los Anđelesa u interesantnoj priči glavne junakinje Frenki na njenom putu od nervnog sloma do nalaženja svega onog što je od života želela.  Kad upozna Rajlija, koji je sušta suprotnost svemu što je mislila da joj se dopada kod muškarca, vožnja može da počne. Idealan roman za sve one koji vole lagano opuštanje uz umerenu dozu uzbuđenja smeštenu u dekor užurbanog, blistavog, a ponekad i surovog LA- a. Kao što znate, od ove vrste proze ne možemo očekivati vrhunski tekst ni mudrost, a ni da će ostaviti naročito dubok utisak ni na dan, kamoli na život.  Razlog iz kog ipak volimo da ih čitamo je u tome što nas lakom naracijom brzo izmeste u neki drugačiji svet koji manje-više pravolinijski vodi do hepienda, leptirića i šljokica. Pa se poneka svetlucava tufnica zakači i za nas. 😃 Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mre

  S jeseni, kad počnu vetrovi , čitaju mi se Rani jadi . Vazduh je boje ćilibara, otapa nešto u meni, grumen što se stvrdnjavao cele godine.  Pomislim: još ima blagosti na svetu. Onda strepim da i ta poslednja toplina ne nestane, odjednom, oholo, pa da iscrta pun krug svih izneverenih želja . Lišće divljeg kestena se valja trotoarom, pada strmoglavce , nalik na reči za koje je kasno da se kažu. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook

  Ne mogu se rješiti odgoja. Naslijedio sam neprijatelje za cijeli život prije nego sam stekao ijednog prijatelja. Slušao sam kako se umire prije nego sam postao svjestan života. Uvučen sam u neke stare razmirice i sad nemam izbora. Oprost ne mogu tražiti niti dati. Toliko je jednostavno stvoriti usamljenog čovjeka. Htio bih biti luđak, čudak koji u znak prosvjeda jede cvijeće na glavnom trgu, htio bih cijelom svijetu objaviti neki nježan, nepredvidiv rat. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Klikom na ovaj link naručite zbirku poezije Horizonti Nataše Kasaš Foto: Pixababy.com

  Postoje oni koji spretno obavljaju život. Održavaju u sebi i oko sebe red. Imaju za sve način i ispravan odgovor.   Od prve odgonetaju ko je koga, ko je s kim, u kom pravcu, kuda.   Udaraju pečate na jedine istine, nepotrebne činjenice ubacuju u drobilice, a nepoznata lica u segregatore koji su im unapred predodređeni.   Misle onoliko koliko treba, ni trenutak duže, jer iza tog trenutka vreba sumnja.   A kada im egzistencija dopusti, napuštaju ustanovu kroz pokazana vrata.   Ponekad im zavidim – na sreću to je prolazno. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Klikom na link naručite zbirku "Horizonti" Nataše Kasaš, autorke bloga Lirika Foto: Pixababy

  I’m eating a little supper by the bright window. The room’s already dark, the sky’s starting to turn. Outside my door, the quiet roads lead, after a short walk, to open fields. I’m eating, watching the sky—who knows how many women are eating now. My body is calm: labor dulls all the senses, and dulls women too.   Outside, after supper, the stars will come out to touch the wide plain of the earth. The stars are alive, but not worth these cherries, which I’m eating alone. I look at the sky, know that lights already are shining among rust-red roofs, noises of people beneath them. A gulp of my drink, and my body can taste the life of plants and of rivers. It feels detached from things. A small dose of silence suffices, and everything’s still, in its true place, just like my body is still.   All things become islands before my senses, which accept them as a matter of course: a murmur of silence. All things in this darkness—I can know all of them,