Natašina Čitaonica

  S jeseni, kad počnu vetrovi , čitaju mi se Rani jadi . Vazduh je boje ćilibara, otapa nešto u meni, grumen što se stvrdnjavao cele godine.  Pomislim: još ima blagosti na svetu. Onda strepim da i ta poslednja toplina ne nestane, odjednom, oholo, pa da iscrta pun krug svih izneverenih želja . Lišće divljeg kestena se valja trotoarom, pada strmoglavce , nalik na reči za koje je kasno da se kažu. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook

  Ne mogu se rješiti odgoja. Naslijedio sam neprijatelje za cijeli život prije nego sam stekao ijednog prijatelja. Slušao sam kako se umire prije nego sam postao svjestan života. Uvučen sam u neke stare razmirice i sad nemam izbora. Oprost ne mogu tražiti niti dati. Toliko je jednostavno stvoriti usamljenog čovjeka. Htio bih biti luđak, čudak koji u znak prosvjeda jede cvijeće na glavnom trgu, htio bih cijelom svijetu objaviti neki nježan, nepredvidiv rat. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Klikom na ovaj link naručite zbirku poezije Horizonti Nataše Kasaš Foto: Pixababy.com

  Postoje oni koji spretno obavljaju život. Održavaju u sebi i oko sebe red. Imaju za sve način i ispravan odgovor.   Od prve odgonetaju ko je koga, ko je s kim, u kom pravcu, kuda.   Udaraju pečate na jedine istine, nepotrebne činjenice ubacuju u drobilice, a nepoznata lica u segregatore koji su im unapred predodređeni.   Misle onoliko koliko treba, ni trenutak duže, jer iza tog trenutka vreba sumnja.   A kada im egzistencija dopusti, napuštaju ustanovu kroz pokazana vrata.   Ponekad im zavidim – na sreću to je prolazno. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Klikom na link naručite zbirku "Horizonti" Nataše Kasaš, autorke bloga Lirika Foto: Pixababy

  I’m eating a little supper by the bright window. The room’s already dark, the sky’s starting to turn. Outside my door, the quiet roads lead, after a short walk, to open fields. I’m eating, watching the sky—who knows how many women are eating now. My body is calm: labor dulls all the senses, and dulls women too.   Outside, after supper, the stars will come out to touch the wide plain of the earth. The stars are alive, but not worth these cherries, which I’m eating alone. I look at the sky, know that lights already are shining among rust-red roofs, noises of people beneath them. A gulp of my drink, and my body can taste the life of plants and of rivers. It feels detached from things. A small dose of silence suffices, and everything’s still, in its true place, just like my body is still.   All things become islands before my senses, which accept them as a matter of course: a murmur of silence. All things in this darkness—I can know a...

  Nema ništa neprirodnije od pozitivnog razmišljanja kada živiš ovde. Taman se nasmešiš, neko te nazove budalom. Tek što prećutiš, stiže nova porcija. Vežbaš ceo dan hladnokrvnost samo da bi shvatio da bezobrazluk nema granica. Da slušaš vesti treba ti alu folija da je omotaš oko glave. Na jednoj slici su prikazana dva dinosaurusa kako posmatraju dolazak meteora uz tekst: A da probamo da mislimo pozitivno? - to je negde slika naše realnosti. Nisam od onih ljudi koji poseduju to umeće da zamagle ružne prizore na koje naiđu na putu do kuće i koje ne dotiče nesreća, tragedija ili bol bliskih i nepoznatih ljudi. Ja sam od onih koja je spremna da isteruje pravdu za drugoga, da protestuje jer je nekome učinjena nepravda, da zaštiti slabog i da stane pred silnika i onda kada nema šanse da pobedi. To je jednostavno nešto što je deo mog bića i ja sam to prihvatila. Do skoro bi me strašno bilo sramota kad mi neko kao primedbu na takve moje ispade postavi pitanje i prekor: Šta se to tebe tiče...

Ima jedan stih u pesmi Brusa Springstina: ” In the end what you don't surrender Well, the world just strips away ”. Mnogi bi pomislili, kao što sam i ja dugi niz godina mislila, da su ti stihovi sladunjava žalopojka nad nepravdom sveta . Sada bih na te stihove samo klimnula glavom, jer iskustvo ti naprti na leđa koješta što nisi ni slutio da ćeš da nosiš. S tim prtljagom, ove reči su mi postale, jednostavno, konstatacija. Pre nekoliko dana sam uzela i svoju knjigu, da je prelistam, onako, usput, i, na sopstveni užas, primetila da bi mnoge pesme mogle da dobiju taj prizvuk ili da budu i protumačene kao jedna velika tužbalica. Zabrinulo me je to zapažanje, naročito stoga što dolazi od mene :D A, ko zna, čak i da jesu tako viđene, možda sazru njihove reči kroz vreme, pa, između t ada i sada jednom i to što sam ja napisala nekome zazvoni kao mirenje sa realnošću i suočavanje sa pravom prirodom sveta, društva i ljudi. Iz jedne sasvim lične perspektive. Kao što sam i želela da ...

  Otkriće veštica je roman iz trilogije   All Souls koji potpisuje Debora Harknes. Nagoveštaj misterije i uranjanje u atmosferu romana čitaocu je pruženo na samom početku, na prvoj stranici romana: “Počinje sa odsustvom i žudnjom. Počinje krvlju i strahom. Počinje otkrićem veštica.”  Upoznajemo se sa mladom istoričarkom Dajanom Bišop , koja se, uprkos tome što pripada znamenitoj lozi veštica,   bavi naučnim radom u Oksfordu. Njenu celoživotnu težnju da vodi normalan život oslonjen na racio prekida pronalazak drevnog spisa Ešmol 782 u Bodleanskoj biblioteci. Nakon ovog slučajnog Dajaninog pronalaska, u Oksford dolaze mnoga zainteresovana magična bića, poput demona. Saznajemo da ovaj alhemičarski spis sadrži tajnu koju vekovima traže neobična stvorenja svih rodova, te se Dajana suočava sa agresivnošću, netrpeljivošću i neželjenom pažnjom. U svojoj želji da bude obična, neprimetna, da se ostvari kroz znanje i nauku, našla se usred kovitlaca gde su sve oči u...