Nema ništa neprirodnije od pozitivnog razmišljanja kada živiš ovde. Taman se nasmešiš, neko te nazove budalom. Tek što prećutiš, stiže nova porcija. Vežbaš ceo dan hladnokrvnost samo da bi shvatio da bezobrazluk nema granica. Da slušaš vesti treba ti alu folija da je omotaš oko glave. Na jednoj slici su prikazana dva dinosaurusa kako posmatraju dolazak meteora uz tekst: A da probamo da mislimo pozitivno? - to je negde slika naše realnosti. Nisam od onih ljudi koji poseduju to umeće da zamagle ružne prizore na koje naiđu na putu do kuće i koje ne dotiče nesreća, tragedija ili bol bliskih i nepoznatih ljudi. Ja sam od onih koja je spremna da isteruje pravdu za drugoga, da protestuje jer je nekome učinjena nepravda, da zaštiti slabog i da stane pred silnika i onda kada nema šanse da pobedi. To je jednostavno nešto što je deo mog bića i ja sam to prihvatila.
Do skoro bi me strašno bilo sramota kad mi neko kao primedbu na takve moje ispade postavi pitanje i prekor: Šta se to tebe tiče, to nije tvoja stvar i zašto se mešaš, što moraš da budeš drveni advokat? - eto, najzad sam u jednom momentu priznala i sebi i postaljaču primedbe - moram, jer me nepravda razbešnjava, jer smatram da svako biće ima pravo na slobodu, moram, jer se osećam prozvanom da istupim svaki put kad vidim da je neko slabiji u opasnosti ili povređen. Moram i zato što bih prezirala sebe kada bih brinula samo o tome da meni bude dobro dok se oko mene ljudi muče, dok ih lome nesreće i nedaće. Možda i zato što sam i sama prošla kroz svašta - ali samo delom, jer ja sam oduvek takva. Sada sam samo prestala da opravdavam svoja istupanja za druge i počela jednostavno da to činim. Jer sam čovek, jer imam saosećanja i samilosti. Za to ne želim da se pravdam. To je moje pozitivno razmišljanje.
Natašina
Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš
Pratite
na mrežama: Instagram Facebook
Klikom na link naručite zbirku Horizonti
Foto: Pixababy
Коментари
Постави коментар