Natašina Čitaonica

  Nema ništa neprirodnije od pozitivnog razmišljanja kada živiš ovde. Taman se nasmešiš, neko te nazove budalom. Tek što prećutiš, stiže nova porcija. Vežbaš ceo dan hladnokrvnost samo da bi shvatio da bezobrazluk nema granica. Da slušaš vesti treba ti alu folija da je omotaš oko glave. Na jednoj slici su prikazana dva dinosaurusa kako posmatraju dolazak meteora uz tekst: A da probamo da mislimo pozitivno? - to je negde slika naše realnosti. Nisam od onih ljudi koji poseduju to umeće da zamagle ružne prizore na koje naiđu na putu do kuće i koje ne dotiče nesreća, tragedija ili bol bliskih i nepoznatih ljudi. Ja sam od onih koja je spremna da isteruje pravdu za drugoga, da protestuje jer je nekome učinjena nepravda, da zaštiti slabog i da stane pred silnika i onda kada nema šanse da pobedi. To je jednostavno nešto što je deo mog bića i ja sam to prihvatila. Do skoro bi me strašno bilo sramota kad mi neko kao primedbu na takve moje ispade postavi pitanje i prekor: Šta se to tebe tiče, to

Ima jedan stih u pesmi Brusa Springstina: ” In the end what you don't surrender Well, the world just strips away ”. Mnogi bi pomislili, kao što sam i ja dugi niz godina mislila, da su ti stihovi sladunjava žalopojka nad nepravdom sveta . Sada bih na te stihove samo klimnula glavom, jer iskustvo ti naprti na leđa koješta što nisi ni slutio da ćeš da nosiš. S tim prtljagom, ove reči su mi postale, jednostavno, konstatacija. Pre nekoliko dana sam uzela i svoju knjigu, da je prelistam, onako, usput, i, na sopstveni užas, primetila da bi mnoge pesme mogle da dobiju taj prizvuk ili da budu i protumačene kao jedna velika tužbalica. Zabrinulo me je to zapažanje, naročito stoga što dolazi od mene :D A, ko zna, čak i da jesu tako viđene, možda sazru njihove reči kroz vreme, pa, između t ada i sada jednom i to što sam ja napisala nekome zazvoni kao mirenje sa realnošću i suočavanje sa pravom prirodom sveta, društva i ljudi. Iz jedne sasvim lične perspektive. Kao što sam i želela da

  Otkriće veštica je roman iz trilogije   All Souls koji potpisuje Debora Harknes. Nagoveštaj misterije i uranjanje u atmosferu romana čitaocu je pruženo na samom početku, na prvoj stranici romana: “Počinje sa odsustvom i žudnjom. Počinje krvlju i strahom. Počinje otkrićem veštica.”  Upoznajemo se sa mladom istoričarkom Dajanom Bišop , koja se, uprkos tome što pripada znamenitoj lozi veštica,   bavi naučnim radom u Oksfordu. Njenu celoživotnu težnju da vodi normalan život oslonjen na racio prekida pronalazak drevnog spisa Ešmol 782 u Bodleanskoj biblioteci. Nakon ovog slučajnog Dajaninog pronalaska, u Oksford dolaze mnoga zainteresovana magična bića, poput demona. Saznajemo da ovaj alhemičarski spis sadrži tajnu koju vekovima traže neobična stvorenja svih rodova, te se Dajana suočava sa agresivnošću, netrpeljivošću i neželjenom pažnjom. U svojoj želji da bude obična, neprimetna, da se ostvari kroz znanje i nauku, našla se usred kovitlaca gde su sve oči uprte u nju. Toj tes

U okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz  trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog - čuvenu zbirku velike pesnikinje "Tražim pomilovanje". Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, "Tražim pomilovanje", i zaključili da se "vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj". Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi "na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka". Tako glasi današnje skandalozno obaveštenje koje smo dobili od zvaničnika, koje je krajem dana preinačeno u pojašnjenje da se govori o radnoj verzij

Мене у јатима напуштају речи   Сад више нема таме у коју нисам сишо по своје злато. Наг и сиромашан падам у провалију. Све познато и драго трампих за непознато унапред славећи своју погибију.   Зидару је лако: кад му је тешко куће зида. Лекару још лакше: када је болестан људе лечи. Мени је најтеже љубави моја чиста – мене у јатима напуштају речи. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook Klikom na link naručite zbirku Horizonti Nataše Kasaš

TIŠINA Svako tvoje sećanje Počinje tišinom. Ona je takođe zvuk. I šamani i naučnici tvrde da postoji Uprkos tome što je niko od smrtnih duša Ne može čuti. Nemaš nedoumica u vezi sa tim – čuo si je Kad god se med cedio sa kašike Nazad u teglu. Nevolje su stigle malo kasnije. Kad si spoznao da gudalo želje Kojim ostavljaš trag iza sebe Remeti jedinu mogućnost Večnog trajanja. Jer svaka tvoja reč Odlaže konačno razrešenje I daje skroman doprinos beskrajnom nizu Propuštenih prilika. (Iz rukopisa „Prazna gnezda“) Radoslav Milenković Klikom na link naručite zbirku Horizonti Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :        Instagram Facebook

Na početku uvođenja mera izolacije i karantina, tj. na početku vanrednog stanja, pomislila sam: Ma, svejedno! Čak sam i naglas rekla: Sad imam legitiman izgovor za neviđanje, nesusretanje, nešetanje, za ćutanje. U nekoj vrsti samovoljne izolacije sam odavno jer mi, jednostavno, tako prija. Ne znam da li to ima veze sa onom floskulom koja se često na društvenim mrežama citira i potpisuje imenima raznih psihologa da je za samoću, osamu, potrebno da se osećamo dobro u svojoj koži - sa svojim mislima. Nije da još uvek ne varim košmarne događaje iz prethodne godine i nije sve cveće i proleće i nisam bez mana i problema, ali, ipak, volim kad sam sama. Iz tog mi razloga nije teško pala ta najava prvih dana marta da ćemo verovatno neko vreme morati da provodimo tako da smanjimo viđanja s porodicom i prijateljima i da se okrenemo sebi i svom domu. Sasvim slučajno, tih prvih dana marta je bilo vreme da se ode u nabavku. Napunila sam korpu, onu običnu, što se drži u ruci, i naišla na prenera