Natašina Čitaonica

OLUJNI BEDEM, Dejan Stojiljković   Olujni bedem – Duge no ći i crne zastave #2     Olujni bedem je nastavak priče o    vitezovima Reda Zmaja , o sudbinama malih ljudi koje je zahvatila oluja ratnih zbivanja, o opsadi grada Niša i bici na Pločniku. Ne znam zašto sam na nekoliko strana čula da se mnogima više dopao 1.deo serijala. Meni se Olujni bedem činio ujednačenijim, i, iako sadrži i opsadu Niša i bitku na Pločniku stekla sam utisak da je mnogo dinamičniji, ali i sadržajniji. Opisi sukoba su filmični, čitljivi (često imam problem da se zagubim u odgonetanju toga gde je kome oružje, a gde glava, što se ovde nije desilo – savršeno slikovito ali i precizno i jasno postavljene scene). Pored likova kneza Lazara i sultana Murata, pratimo i razvoj ljubavne priče između Toplice Milana i Dostane, a tu je i moralna kriza Miloša Obilića iz koje niče i ona ideja da, poput Ahila, učini podvig na bojnom polju pre nego što dušu preda večnosti. Nažalost, nije se ispunilo očekivanje da nam b

Duge noći i crne zastave  Duge noći i crne zastave    Dobrodo šli u nastavak čitanja ovog golemog poduhvata o najvećem srpskom porazu. Iako sam načela ovaj, za sada, triptih natraške (jer sam i ja verni predstavnik svog naroda, pa ne umem sve po redu i običaju), mogu reći da se u čitanju taj iskorak ne oseća. Likovi su nam svima poznati, kao i istorijski kontekst.  U romanu Duge noći i crne zastave    Dejan Stojiljković se bavi tematikom osmanlijskog nadiranja u srpske zemlje koje započinje osvajanjem Pirota 1386. godine. Pored toga, bliže se upoznajemo sa ličnošću kneza Lazara i sa trojicom junaka Toplicom Milanom, Ivanom Kosančićem i Milošem Obilićem , kao i sa Markom Kraljevićem (Mrnjavčevićem ). Turski osvajač, Murat , je prikazan kroz odnos sa svojim sinovima Jakubom i Bajazitom , kao i kroz brojne dijaloške linije sa Edhemom , sultanovim dervišem od poverenja.  Radnja romana je jednostavna. Pratimo nekoliko paralelnih tokova koji se brzo smenjuju. Jedan od njih je i lik Lazara

Iz Rima, s ljubavlju, Džuls Vejk    Ovo je moj prvi susret sa Džuls Vejk , a za sada i jedini mogući. Pored romana Iz Rima s ljubavlju , ona je objavila i sledeće naslove : Iz Italije s ljubavlju, Iz Pariza s ljubavlju ovog Božića i Bekstvo na rivijeru . Nažalost, kod nas je objavljen samo roman o kojem ću danas pisati.     Radnja romana se vrti oko Lise i Vila. Njih dvoje se poznaju od detinjstva i znaju sve, ili gotovo sve, jedno o drugome. Vil dolazi iz bogate porodice – preduzetnik je, vlasnik paba, i na putu je da ostvari svoj dečački san – da otvori autentični italijanski restoran. Lisa je učiteljica koja je čitav život provela sa bakom. Majka joj je umrla mlada, a otac – poreklom Italijan, se nikada nije interesovao za nju. Nakon što slučajno pronađe majčin prsten uz poruku kojom je majka obavezuje da prsten vrati Vitoriju Vetezeu, svom ocu,   Lisa polako shvata da joj je jedina šansa da ga sretne put u Rim . Budući skromnih primanja, ona nakon mnogo dvoumljenja, prihvata Đ

Dejan Stojiljković Konstantinovo raskršće Pre nego što krenem dalje sa predstavljanjem romana Duge noći i crne zastave i Olujni bedem , želim da se na kratko vratim romanu koji je osvojio svu moju naklonost za Dejana Stojiljkovića i njegove spisateljske poduhvate. To je Konstantinovo Raskršće .   Ako ste u živali gledajući Da Vinčijev kod ili avanture  Indijane Džonsa , onda možete biti sigurni da ćete i Konstantinovo raskršće smazati za jedno popodne. Dinamično pripovedanje, vešti obrti i misterija su ono što zasluženo čine ovaj roman bestselerom.  Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto Niš, a likove romana pratimo u potrazi za skrivenom relikvijom koja se, prema legendi, nalazi u rodnom gradu Konstantina Velikog .  Ta relikvija je zapravo jedan od tri klina kojima je na krstu bio proboden Isus Hristos . Jedan klin je umetnut u krunu, drugi je stavljen na vrh koplja a treći je pretopljen u sečivo mača. Onaj ko bude posedovao sva tri, vladaće celim svetom.  U proleće 1939. Hajnrh

  Zov anđela, Gijom Muso  Madlin i Žonatan se sreću u vrevi najvećeg njujorškog aerodroma . Žureći, svako za svojim životom i obavezama, njihovo upoznavanje počinje uz bukvalni sudar nakon koga im sve iz ruku izleće u vazduh i prosipa se po podu aerodromskog kafea. Susret koji je trebalo da bude samo nevažni sekund u danu pretvara se u raspravu bogatu sarkastičnim komentarima i međusobnim, pomalo prezrivim pogledima. Kada stigu na svoja odredišta – Madlin u Pariz svom vereniku i cvećari koju vodi, a Žonatan u San Francisko svom sinu i restoranu, otkriće da su greškom zamenili telefone.  Prvi zaplet počinje tu. Da li će se odupreti porivu da zavire u privatnost onog drugog? Naravno da neće. Želja pokreće svet. Žonatan prvo bojažljivo i sa osećanjem stida skroluje kroz fotografije i sms-ove, dok ne primeti neobičan podatak – da je memorija Madlininog telefona puna, što mu govori da negde stoji skriveni fajl koji krije tajnu. Na drugoj strani planete, Madlin saznaje da u rukama drži te

  Devet žena, jedna haljina  Devet žena, jedna haljina, Džejn L. Rozen "Na haljini je najvažnija žena koja je nosi" - Iv Sen Loran  Devet žena, jedna haljina - roman u kome pratimo devet paralelnih priča o ženama u njihovim prelomnim životnim trenucima. Radnja je smeštena pod svetla Njujorka i nosi atmosferu filma Love, Actually. Spisateljica brzo prelazi sa jednog lika na drugi. Obrti se neprestano nižu bez istinskog predaha, a različite životne uloge junakinja dodaju na intenzitetu. Sve su lepo portretisane, dovoljno da se uhvati životnost svake ličnosti, no nedovoljno izgrađene da bi dobile na dubini.  Najinteresantniji lik i najkompleksnija priča u knjizi je ona o Feliši, nesrećno zaljubljenoj ženi. Ona deluje upečatljivo, njena priča deluje autentično i nije previše opterećena klišeima koji se mogu očekivati iz ovog tipa literature.    Ono što povezuje sve sudbine je mala crna haljina - svakoj od žena unese malo magije u život. Ljubav, humor i moda su čarobni spoj ko

Dukat za lađara Dejan Stojiljković  Tre ća u petoknjižju Duge noći i crne zastave , novela Dukat za lađara  stoji, kako Dejan Stojiljković kaže, da upotpuni priču sme štenu u daleku prošlost (u romanima Duge noći i crne zastave  i Olujni bedem ). Epski junaci kosovskog ciklusa i natprirodna bića iz narodnog predanja vode u atmosferu fantastičnog i onostranog.  Nešto je u vazduhu. U ljudskim dušama je strah. Senke su sve tamnije, svako znamenje je zloslutno, a božja volja je zamagljen pojam koji se raspršuje pred strepnjom i neminovnošću velike nesreće koja će se nadviti nad srpski narod. Pagansko i hrišćansko se prepliću, isto kao i vera i sujeverje: u središtu priče je mlada Đurđija koja ustaje iz sveta mrtvih, a protagonista je Ivan Kosančić koji je tu da izvrši „side quest“ i da se suprotstavi Zlu.  Dejan Stojiljković lakom prozom vodi čitaoca kroz ovu pitku mešavinu žanrova. Legenda oživljava pred našim očima, kao i Kosančićev lik koji u sebi sadrži sve osobine junaka kakvog pa