Natašina Čitaonica

Zagrljaj iznutra Danas sam izašla na ulicu i prvi put od kako je uvedeno vanredno stanje uputila se u jedan market, udaljen dvadesetak minuta hoda od mog stana. Koliko je čudesan osećaj biti na ulici, to sigurno ovih dana najbolje znaju penzioneri. Koliko je teško privići se na realnost u kojoj smo prekriveni maskama i rukavicama, u kojoj zaobilazimo jedni druge na propisanoj razdaljini, to znamo svi. Hodam, a ne verujem da hodam. Skinem masku i pravim se da je sve u redu. Treba mi da osetim taj vazduh, udare vetra na raskrsnicama. Još sam i pomislila: Evo, bar da se sećam ulice i slobode narednih šezdeset sati. Koliko je to bolesno? Čovek je biće slobode. Svest i duh ove planete. Priroda je ćudljivo božanstvo. Rukavice sam stavila tek kad sam bila pred marketom. Skinula ih tek kad sam došla u stan, uz veliko olakšanje. Ima nešto i u utočištima koja smo gradili za sebe. Ima nešto i u nama, pitomo i stidljivo, što nas je čekalo, da ga se prisetimo. I svemu tome je potrebna za

Sigurno da nikome od nas nije ni lako ni svejedno u ovom trenutku kada je vanredno stanje uvedeno i u Srbiji. Izloženi smo nepreglednom moru neproverljivih informacija, a ne želimo da ugrožavamo ljude oko sebe. Za najnovije podatke i tačna uputstva vas molim da pratite sajt     Svetske Zdravstvene Organizacije ili zvanični sajt Srbije za covid19 . Prva preporuka koju smo svi čuli jeste da ostanemo kod kuće. Da bi nam ti dani prošli brže i da bismo možda iz njih izašli, zašto ne, i pametniji, ovo su mojih deset najboljih preporuka za online sadržaje koje nude brojne naše i svetske ustanove kulture: 1.          Virtuelna Galerija Matice srpske 2.        Narodno pozorište Beograd će 18. marta na svom   YouTube  kanalu emitovati prvu pozorišnu predstavu  3.        Atelje 212 će svakog utorka, četvrtka i subote emitovati svoje predstave na Fejsbuk stranici 4.        Muzej  Luvr  takođe možete posetiti u online turi  5.        Na aplikaciji Delfi knjižare imate mogućnost

  Sajam knjiga u doba korone   Sajam knjiga u Novom Sadu je prilika da na štandovima malih i velikih izdavača ugledate knjige koje inače u klasičnoj knjižari nikad ne biste pronašli. Isto tako možete da zaboravite na velike popuste, pre ćete naići na male popuste skupljih izdanja, ili na knjige nepoznatih autora za 100 dinara               (doduše, i nekih već ustaljenih naslova upitnih prevoda).  Ni ove godine nije bilo klasičnih akcija 2 za 399, 5 za 999, ali, na moje veliko iznenađenje, uz kupljenog Tabaševića sam dobila kupku. 😄 Bezuspešno sam pokušavala da nađem neko kvalitetno izdanje Danila Kiša ( uspela da nađem neki skroman pokušaj tvrdog poveza) i onda otišla baš na štand malog izdavača i tamo odabrala još jednu knjigu, čisto radi podrške. Otišla sam u subotu pre podne (ovo je možda trebalo na početku da kažem), svesno odustavši od toga da sretnem Trejsi Ševalije, dajući prednost manjoj gužvi i pregledanju svih tih knjiga na miru. Devojku sa bisernom minđušom ,

  Међународни дан жена или, колоквијално, 8. март (Осми март), дан је посвећен женама и слави се сваке године 8. марта.Овај дан је настао као дан борбе за женска људска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Први Дан жена је обележен 1909. године у САД. Идеја за обележавањем Међународног дана жена појавила се први пут почетком 20. века у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста з бог лоших радних услова. Жене запослене у индустрији одеће и текстила су јавно демонстрирале 8. марта 1857. године у Њујорку. Текстилне раднице су демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата.Протести су се догађали и следећих година, од којих је најпознатији био 1908. године када је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и демократско право гласа и за жене.Године 1975, која је проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације су службено почеле обележавати Међун

One Art BY ELIZABETH BISHOP The art of losing isn’t hard to master; so many things seem filled with the intent to be lost that their loss is no disaster. Lose something every day. Accept the fluster of lost door keys, the hour badly spent. The art of losing isn’t hard to master. Then practice losing farther, losing faster: places, and names, and where it was you meant to travel. None of these will bring disaster. I lost my mother’s watch. And look! my last, or next-to-last, of three loved houses went. The art of losing isn’t hard to master. I lost two cities, lovely ones. And, vaster, some realms I owned, two rivers, a continent. I miss them, but it wasn’t a disaster. —Even losing you (the joking voice, a gesture I love) I shan’t have lied. It’s evident the art of losing’s not too hard to master though it may look like (Write it!) like disaster. na ovom linku naručite svoj potpisani primerak zbirke Horizonti Natašina Č

TROJE, Ivan Tokin i Ognjenka Lakićević  Uočavanje osnovnih poetskih motiva u zbirci „Troje” je kao prolazak kroz ustreptalo tkivo života, uhvaćeno u vakuumu jednog trenutka koji se uporno ponavlja. Suočavanje sa velikim temama ljudskog postojanja, kao što su smrt, ljubav i bol ovde je dato u  formi introspektivne studije svakog od navedenih stanja. S obzirom da je tema stanje, na sadržinskom planu tekst obiluje slikama koje se analitički promišljaju i beleže.  Neprestano Tokinovo zazivanje sopstvenog imena odaje utisak agonije koja svojim razornim dejstvom ništi čovekov identitet do te mere da postaje neophodno da se osnovne činjenice, date rođenjem, utvrđuju u bezizlaznom kolu košmarne stvarnosti koja ne donosi razrešenje patnje. Naprotiv, jedino što je izvesno je budućnost koja nosi novu ulogu u pesnikov život, ulogu ubice. Nemogućnost da se pomiri sa činjenicom da će taj čin ubistva morati da se dogodi, navodi pesnika na zaključak da on mora da ima dobrote koja će se pok

A boy told me if he roller-skated fast enough his loneliness couldn’t catch up to him, the best reason I ever heard for trying to be a champion. What I wonder tonight pedaling hard down King William Street is if it translates to bicycles. A victory! To leave your loneliness panting behind you on some street corner while you float free into a cloud of sudden azaleas, pink petals that have never felt loneliness, No matter how slowly they fell. Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook