Natašina Čitaonica

 Pro č itavši nekoliko osvrta na ovogodišnji ž iri i njegov odabir romana za NIN-ovu nagradu, potvrdile su se sve moje zle slutnje i promišljanja o knji ž evnoj sceni danas, ta č nije, o jednoj njenoj frakciji koja je društvene mreže izabrala kao svoj medij putem koga je obznanila svoje mišljenje.  Kao prvo, nemam ništa protiv da bilo ko, č italac, pisac ili kriti č ar iznese svoje negodovanje, neslaganje, protivljenje.  Kao drugo, da biste izneli neko od ovih svojih ose ć anja, potrebno je da ste obavešteni o današnjoj knji ž evnosti, da ste upoznati sa delima koja se ž iriraju, kao i sa (nau čno-književnim) radom samog ž irija.  Nije dovoljno pro č itati samo svoj roman i smatrati ga za najbolji sa jedinim   izgovorom    da ste ga vi napisali.   Nije dovoljno!  Tre ć e, da bi se bilo kom delu pristupilo u svrhu knji ž evne analize, potrebno je mnogo znanja, bilo teorijskog, bilo u vidu istorijskog konteksta. Nepro č itani roman nije mogu ć e vrednovati.  I, mo ž da

Места која волимо Места која волимо постоје само по нама, Разорен простор само је привид у сталном времену, Места која волимо не можемо напустити, Места која волимо заједно, заједно, заједно, Па зар је ова соба соба или је загрљај, И шта је под прозором; улица или године? А прозор, то је само отисак прве кише Коју смо разумели која се стално понавља, И овај зид не међи собу, него можда ноћ У којој син се покрену у крви твојој заспалој, Син као лептир од пламена у соби твојих огледала, Ноћ кад си била уплашена од своје светлости, И ова врата воде у било које поподне Које их надживљује, заувек насељено Обичним твојим кретњама, када си улазила, Као ватра у бакар, у моје једино памћење; Кад одеш, простор за тобом склапа се као вода, Немој се освртати: ничег ван тебе нема, Простор је само време на други начин видљиво, Места која волимо не можемо напустити. naručite zbirku Horizonti klikom na ovaj link Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mreža

Neporažen Iz dubine tame što me prekriva, crne kao bezdan, s kraja na kraj, zahvaljujem bogovima, koji god da su, za moju nepokornu dušu. U razjarenim čeljustima sudbine nisam ni trepnuo ni zaplakao; Od batinanja usuda, glava mi je krvava, ali nesagnuta. Izvan ovog sveta gneva i suza ne nazire se ništa osim strašne senke, ali pretnja koju nosi vreme zateći će me bez straha. Nije važno koliko je uzan prolaz, koliko je teška konačna presuda, ja sam gospodar svoje sudbine: ja sam kapetan moje duše. Vilijam Ernest Henli,  britanski pesnik, književni kritičar i urednik koji je svetu prvi predstavio Radjarda Kiplinga, Herberta Džordža Velsa i Vilijama Batlera Jejtsa. Natašina Čitaonica 2019.© Nataša Kasaš Pratite na mrežama :      Instagram Facebook ovde naručite zbirku Horizonti Natase Kasas ovde naručite online zbirku Horizonti Nataše Kasaš Ovde naručite potpisani primerak zbirke Horizonti Nataše Kasaš

HRONIKA   JEDNOG STRADANJA Na granici Istoka i Zapada, Balkan je područje trvenja, razlika i razmeđa između kultura, vera i običaja. Kao beleg kroz decenije i vekove na istorijskom polju takođe nosi još sveže rane velikih razaranja i besmislenih ratova. Kada se živi u takvom podneblju, prosto je neizbežno odupreti se odjecima istorijskih događanja koji, poput ponornice, pronalazeći put kroz brdovito tlo, postaju delom krvotoka čoveka i prožimaju njegovo biće. Taj čovek, koji oseća damare prošlosti u sopstvu, genetski je predodređen da mrzi nepravdu, da jače no drugi oseća patnju bližnjega, da se bori prkosom i ponosom.   Noseći u grudima snažan dualizam osećanja beskraja i besmisla postojanja, utisnute u duši kao pismo i glavu sa istog novčića, taj se čovek, na ulasku u 21. vek, našao pred zastrašujućom slikom ratnih razaranja. Tako raspolućen, glavni lik romana ʺPod senkama Jestonijeʺ   nas uvodi u svakodnevicu rata. Gavrilo (Stevan (Sivac)), penzionisani istoričar, je gl

Ната ш а Kаса ш , ХОРИЗОНТИ Обимом невелика збирка Хоризонти Ната ш е Kаса ш показује, најприје, као двострук квалитет ауторкину изра ж ену сензитивност и критички однос према себи, свијету , смислу бивствовања. У њој је сензибилитет ж енског писма осјен ч ен иронијом као специфи ч ним за ч ином (“верујем… у никад вољено”, ка ж е се у иницијалној пјесми „ Белина у мени “ . Та пјесма је и ина ч е међу најуспјелијим, сва од напола ч улних, напола апстрактних слика, а сли ч не су јој, према интензитету и осје ћ ајности, оне под бројевима 11 и 12). Збирка је упечатљива, аутентична, на тренутке врло снажна и болна, али без страха од изра ж ене емотивности, која се често намјерно инхибира код наших пјесникиња. Њена насловна одредница, сре ћ но изабрана, метафора је унутра ш ње, духовне топографије лирске хероине. Пут Хоризоната заправо је пејзаж унутрашњих, емотивних хронотопа. Маркирана су тако ва ж на, кљу ч на, преиспитива ч ка мјеста унутра ш њег развоја, поло ж ена у

 Devetog novembra su u Institutu za književnost i umetnost  u Beogradu predstavljena Sabrana dela Branka Miljkovića , u koje spadaju i eseji, prevodi i kritike, do sad malo poznati široj javnosti.  Istovremeno, u holu centralne zgrade Gradske biblioteke u Novom Sadu postavljena je mala izlo žba posvećena osamdesetpetoj godišnjici rođenja Branka Miljkovića. Bio je jedan od najvećih pesnika druge polovine 20. veka, jedan od onih pesnika za čije čitanje vam jeste potrebno opšte znanje iz filozofije, estetike i (naravno) književnosti. Njegov buran život (odnosno burna, eksplozivna emocionalnost) i smrt za koju mnogi smatraju da je nastala pod sumnjivim okolnostima, počinju da stvaraju mit oko njegovog lika i dela. Tako je kroz godine analize književne kritike nazivan Princem pesnika i Orfejem srpske poetike . Njegove najpoznatije pesme su: Uzalud je budim , Vatra i ništa , Triptihon za Euridiku , Poeziju će svi pisati .   Ako volite simbole u poeziji i ako uživate u dekodir

 Posle nekoliko godina pauze, ovog oktobra sam se ponovo na šla na Sajmu knjiga u Beogradu. Izbegavala sam odlazak dugo vremena, pre svega zbog gužve koju baš i ne podnosim. Sećam se nekih poseta koje su neslavno završile jer jednostavno nisam mogla da nađem knjige sa spiska (koji uvek, uz neki osećaj svečane posvećenosti, pravim uoči otvaranja). Ove se godine, spontano, taj magični osećaj potrage za blagom vratio.   Ni gužva mi nije smetala, iako sam negde na polovini pređenih štandova zaboravila na spisak i dala šansu faktoru iznenađenja – izgleda da sam ipak naučila da se prepustim trenutku! Bilo je, prosto rečeno, lepo.   Možda zato što sam ove godine, prvi put, došla kao autor Književne omladine Srbije, te sam najveći deo vremena na dan otvaranja zapravo provela na štandu mog (našeg) izdavača, u društvu kolega i prijatelja, upoznajući ih. Zahvaljujući našoj urednici, mislim da smo se svi osećali dobrodošlo i prijatno. Iz ovoga možete shvatiti da sam, u stvari, za kupovinu imal