Пређи на главни садржај

64. Međunarodni beogradski sajam knjiga

 Posle nekoliko godina pauze, ovog oktobra sam se ponovo našla na Sajmu knjiga u Beogradu.
Izbegavala sam odlazak dugo vremena, pre svega zbog gužve koju baš i ne podnosim. Sećam se nekih poseta koje su neslavno završile jer jednostavno nisam mogla da nađem knjige sa spiska (koji uvek, uz neki osećaj svečane posvećenosti, pravim uoči otvaranja). Ove se godine, spontano, taj magični osećaj potrage za blagom vratio.  Ni gužva mi nije smetala, iako sam negde na polovini pređenih štandova zaboravila na spisak i dala šansu faktoru iznenađenja – izgleda da sam ipak naučila da se prepustim trenutku! Bilo je, prosto rečeno, lepo.
  Možda zato što sam ove godine, prvi put, došla kao autor Književne omladine Srbije, te sam najveći deo vremena na dan otvaranja zapravo provela na štandu mog (našeg) izdavača, u društvu kolega i prijatelja, upoznajući ih. Zahvaljujući našoj urednici, mislim da smo se svi osećali dobrodošlo i prijatno. Iz ovoga možete shvatiti da sam, u stvari, za kupovinu imala nekih pola sata. Ali, bilo je dovoljno za to da nađem što sam želela da dodam svojoj biblioteci, s posebnim akcentom na nekoliko knjiga poezije i proze iz edicije „Pegaz“.  Odabrala sam zbirke „ Svici“ Ive Herc i „Nebeski vitez“ Une Radulović i roman  „ Uspon“ Marija Milosavljevića.😄






  Drugog dana dolaska na Sajam, 25. oktobra,  sam doživela sve „čari“ saobraćajnog kolapsa našeg glavnog grada. Put od Novog Sada do Beograda je trajao kraće nego sam ulazak u Beograd, što je uzrokovalo time da, umesto sat i po ranije, stignem petnaest minuta pre početka dodele nagrade „Pegaz“ za 2019. godinu.  O nagradi, nagrađenima i žiriju, u nekom od narednih tekstova...😉


Natašina Čitaonica 2019. © Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram   Facebook Goodreads


Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Imam poklon za sve vas na Knjižičica online prodavnici!

  Imam poklon za sve vas! Koliko često se zapitate koji bi bio najlepši poklon za knjigoljupca? Na društvenim mrežama smo često komentarisali da, pored knjige, retko naiđemo na mesto gde možemo naći i po još koju sitnicu, tematski uklopljenu ili makar lepo upakovanu uz omiljeni roman. Još ako naručujete onlajn jer nemate vremena da obilazite deset prodavnica, knjižara i šopova da biste sve lepo upakovali, onda ste zasigurno u velikom problemu! Do skoro biste morali da naručujete barem sa tri različita sajta, a to onda nije ni praktično niti vam štedi vreme (dok dočekate sve tri porudžbine). Srećom, razvojem popularnog bukstagrama, to jest posebne zajednice knjiških moljaca na Instagramu koja je u poslednjih dve godine ekspodirala, i izdavači su uspeli da pronađu šta je sadržaj koji bolno nedostaje njihovim prodajnim mestima. Jer, kao što se ne bojimo da kažemo iskreno mišljenje o pročitanom, tako nam nije problem ni da ukažemo na nedostatke izdavačima. Naprotiv, srećni smo što se ...
Постави коментар
Прикажи све

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i kra...
Постави коментар
Прикажи све

Čitam: Znakovi pored puta, Ivo Andrić

 Često se desi da, jedan za drugim, pročitam toliko romana da mi je potreban predah, mala pauza u kojoj pogledam po koju epizodu neke omiljene serije, film ili Bookvaliste.  Jedan od najboljih načina da osvežim male sive ćelije i da regenerišem um i vid je da uzmem nešto jednostavno, jezgrovito i klasično, što može da resetuje um a istovremeno probudi inspiraciju.  U najboljim danima, za vreme studija, sam mogla i tri knjige dnevno da čitam.  Sada baš i ne. Zato mi znači da imam pri ruci knjigu koja zadovoljava sve moje potrebe onda kad se opuštam ili prosto nemam vremena.   Znakovi pored puta su moj izbor i preporuka- uvek. Napisao ju je naš nobelovac, Ivo Andrić - prava je riznica mudrosti. Bezvremena. Još kada je imate u luksuznom izdanju u kožnom povezu, ta knjiga postaje pravo malo blago koje ima posebno mesto u biblioteci. Laguna je, uz to, odabrala moju omiljenu boju, pa je užitak potpun.  Volela bih kada bi bili toliko dobri da u istom ...
Постави коментар
Прикажи све