Пређи на главни садржај

64. Međunarodni beogradski sajam knjiga

 Posle nekoliko godina pauze, ovog oktobra sam se ponovo našla na Sajmu knjiga u Beogradu.
Izbegavala sam odlazak dugo vremena, pre svega zbog gužve koju baš i ne podnosim. Sećam se nekih poseta koje su neslavno završile jer jednostavno nisam mogla da nađem knjige sa spiska (koji uvek, uz neki osećaj svečane posvećenosti, pravim uoči otvaranja). Ove se godine, spontano, taj magični osećaj potrage za blagom vratio.  Ni gužva mi nije smetala, iako sam negde na polovini pređenih štandova zaboravila na spisak i dala šansu faktoru iznenađenja – izgleda da sam ipak naučila da se prepustim trenutku! Bilo je, prosto rečeno, lepo.
  Možda zato što sam ove godine, prvi put, došla kao autor Književne omladine Srbije, te sam najveći deo vremena na dan otvaranja zapravo provela na štandu mog (našeg) izdavača, u društvu kolega i prijatelja, upoznajući ih. Zahvaljujući našoj urednici, mislim da smo se svi osećali dobrodošlo i prijatno. Iz ovoga možete shvatiti da sam, u stvari, za kupovinu imala nekih pola sata. Ali, bilo je dovoljno za to da nađem što sam želela da dodam svojoj biblioteci, s posebnim akcentom na nekoliko knjiga poezije i proze iz edicije „Pegaz“.  Odabrala sam zbirke „ Svici“ Ive Herc i „Nebeski vitez“ Une Radulović i roman  „ Uspon“ Marija Milosavljevića.😄






  Drugog dana dolaska na Sajam, 25. oktobra,  sam doživela sve „čari“ saobraćajnog kolapsa našeg glavnog grada. Put od Novog Sada do Beograda je trajao kraće nego sam ulazak u Beograd, što je uzrokovalo time da, umesto sat i po ranije, stignem petnaest minuta pre početka dodele nagrade „Pegaz“ za 2019. godinu.  O nagradi, nagrađenima i žiriju, u nekom od narednih tekstova...😉


Natašina Čitaonica 2019. © Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram   Facebook Goodreads


Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod
Постави коментар
Прикажи све

Čitam: Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju
Постави коментар
Прикажи све

Kamij Lorans, Mogla bih to biti ja - preporuka za čitanje

  Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene.  Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece.  Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv
Постави коментар
Прикажи све