Пређи на главни садржај

Pročitano u novembru i decembru

 


Poodavno je, kalendarski gledano, prošlo vreme za sabiranje utisaka i knjiške preporuke za poslednje mesece u 2021. godini. Ipak i uprkos tome što kasnim, neću propustiti priliku da vas izvestim koji su autori i koji romani bili moji prijatelji sa kojima sam ušla u 2022.😀

U novembru i decembru se kod mene čitalo sve - žanrovski neujednačeni romani su se, verovatno, poklopili sa količinom energije koja mi je preostajala za čitanje. Iako uslovi nisu bili idealni, volja za listanjem me, na sreću, nikad ne napušta. 

Ovo su utisci i preporuke za čitanje koje sam izdvojila:



1. Cena radosti, Stiven Erikson: naučna fantastika
Maštovit roman koji postavlja pitanje jesmo li spremni, kao civilizacija, da se odreknemo dela slobodne volje zarad mira i blagostanja. Priča prati Samantu Ogast, autorku naučne fantastike, koja je odabrana od strane entiteta, veštačke inteligencije pod imenom Adam, da bude glasogovornik posetilaca iz dubokog svemira i da ljudskoj vrsti postavi ovo pitanje. 

Kolažno, u epizodama nam je predstavljeno kako se različiti društveni slojevi nose sa ukadanjem nasilja, kao i sa rađanjem novog svetskog poretka. 

Naučnu fantastiku ne čitam često, ali za 2022. Ukronija, izdavačka kuća je najavila objavljivanje romana Mi Jevgenija Zamjatina, a to sigurno ne treba da propustimo ni vi ni ja! 😀




2. I sad si se vratio, Džil Mensel: ljubavni roman
💋Ovo je jedan od onih ljubavnih, opuštenih romana koji umesto relaksacije mogu da vam pruže i osećaj anksioznosti jer negde na pređene 2/3 shvatate da niste baš najpametnije iskoristili svoje vreme dato vam na ovoj planeti...😅 Pitate se gde su nestali glavni junaci, Didi i Šej, i hoće li se ikada vratiti na pozornicu.😺
Galerija ljubavnih parova je velika, pa samim tim ovakvom piscu nedostižan poduhvat da zaista zagrebe makar malo ispod površine i pruži nam stvarno upoznavanje sa njima.
Ceo roman neodoljivo podseća na film Valentine's Day, čak sam na kraju pomislila da je ovo zapravo odličan scenario makar za Hallmark ili holivudski rom/kom blokbaster.

Nije se rodio ko je narodu ugodio, pa... postoji šansa da će se vama više dopasti, jer ja sam ga ipak čitala posle Margaret Atvud, a nju je teško nadmašiti.😀


3. Život pre čoveka, Margaret Atvud: drama

Naširoko sam pisala o ovom romanu u prethodnom postu na blogu, na ovom linku.
Ukratko, snažan roman o otuđenju, o pogrešnim načinima kojima pokušavamo da udovoljimo želji za samoobmanom. Satirični i sarkastični osvrt Atvudove na krizu srednjih godina je knjiga koju bi bilo šteta da propustite.


4. Krunina epoha, Marija Urošević: drama/ljubavni roman
Ova knjiga je dospela do mene direktno od autorke i predstavlja njen prvenac. Marija je, inače, doktor medicine, a sam naslov je simboličan i referiše na koronu, tj. pandemiju. 

Ime Kruna nosi protagonistiknja priče, mlada medicinska sestra koja dolazi iz, moglo bi se reći, tipične porodice u kojoj je otac glava kuće, nepravedan i potcenjivački nastrojen prema Kruni i njenim ambicijama. Stalni sukobi sa roditeljima, nezavidan položaj na poslu i patnja za onim koga ne može imati su njena svakodnevica koja je sve više pritiska. 

Preokret nastaje kada se u Kruninom životu pojavi Andrej, a na koji način, ostaviću vam da otkrijete sami. 💗
Roman možete naručiti od Marije Urošević na ovom linku i uživati u transformaciji likova, ljudskoj dobroti i nežnoj priči o saosećanju i praštanju.

Ostaje mi samo da vam poželim sve najlepše u 2022. i da vam poželim mnogo dobrih knjiga, a da vam dani budu kao omiljena priča! 💖


Natašina Čitaonica 2022. © Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram   Facebook Goodreads






Коментари

Популарни постови са овог блога

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Čitam: Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju

Čitam: Deca zla, Miodrag Majić

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“  Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović.  Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska.  Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela